Nije lako. Nekada je toliko teško da pomisliš kako neće uspeti i nikada ne dolaziš tu gde si želeo i gde misliš da pripadaš. Nekada je toliko bolno da sve što uradiš svlači, trga maltene meso sa tvog tela. A povrede ni od kuda. Nekada si veoma neraspoložen. Čak i na sunčan i vedar dan. Čini ti se kako ništa nema smisla. Baš nikakvog. Čini ti se da ma šta uradio sve će biti besmisleno i prazno. Čini ti se da drugog izbora, sem onog mučnog, nema.
Život će ti vratiti u tren oka. Sve se može promeniti za jedan dan. A za jednu nedelju ceo život. Uostalom, već se zna šta se desilo za šest dana. Sa odmorom u toku sedmog.
Zato sam počeo da smatram život igrom. Bez jasnog pobednika i favorita i sa neizvesnošću koja traje do poslednjeg minuta. Sigurnost? Kada i postoji pitanje je koliko će trajati. A to,obično, ne bude dugo.
Razmišljao je zašto mu se život potpuno promenio za nekoliko nedelja. Iz korena. Nije mogao doći do logičnog zaključka sem onog, već izanđalog, da sudbina nekome dodeli lagodni, a nekome mučenički život. No bolje je biti mučenik pošto se iz bola ne rađa samo patetika već i otpornost. Na maltene sve što mu je ikada palo na pamet.