Sva bića imaju potrebu da komplikuje stvari. Da ono što bi trebalo biti jednostavno pretvore u komplikovano. Da svoje odluke pravdaju svakakvim opravdavajućim sredstvima. Da, baš tako, komplikovano rečeno, jednostavno bi bilo “da opravdaju”. Ali ne – filozofija se mora uglaviti u svako poru života, svaku odluku, Svaka makar bila najjednostavnija stvar ima svoju tačku komplikovanja, tačku iz koje se grane u teoriju, ali onu onemogućavajuću. Teoriju sa samoubilačkim zadatkom zatiranje svakog logičnog rešenja. A s logikom i jednostavnog, prostog, iskrenog. Zahtevajućeg istinitog rešenja. I to me čudi jer su ljudska bića jednostavna. Nastala iz najprostije hemijske strukture. Dva hromozoma spojena u jedno. Dve jedinke ovaploćuju biće. Nešto slično kao i ljubav. Ona je jednostavne strukture. Hemijske prvenstveno. Ali učinismo je toliko komplikovanom. Gotovo nemogućom. Ili je problem samo u meni?

Polako je išao trotoarom. Veče je padalo dok je razmišljao o svemu što se desilo. Mislio je da će biti daleko dramatičnije, daleko strastvenije, daleko iskrenije i otvorenije. Ali ne znači da nije bolno. Ili je bar tako mislio dok je išao dalje. U neizvesni nastavak znajući da više ne želi emocionalnu zavisnost. Ili prosto ne može da je ima. Ili prosto sve to više nije sada ni bitno.  

(+23 rejting, 23ocena)

Loading...