(TREĆA VERZIJA)

AUTOR: IVANA JOVANOVIĆ

SCENARIO ZA CELOVEČERNJI IGRANI FILM

 

Ekst. Ulice beograda – dan

Jutro. Graðani Beograda odlaze na posao. Gužve na ulicama. Automobili TUTNJAJU ulicama. Autobusi staju na stanicama. Graðani ulaze u njih. Guraju se. PSOVKE(off) odzvanjaju pomešane sa TUTNJAVOM(off) saobraćaja. Saobraćajci regulišu saobraćaj.

Pesma : ksenija pajČin “divan dan”

Ekst./ekst. Brankov most/gazela – dAN

Automobili užurbano prelaze mostove. Sa Brankovog mosta se vidi zgrada CK, a sa mosta Gazela Sava centar.

Ekst. Centar grada – dan

Grad se puni. Užurbani prolaznici. Devojke koje se SMEJU dok jedu sladoled na ulici. Momci koji prolaze i guraju se meðusobno. Deca ulaze u školu. Igraju se po parkovima i u pesku. Nasmejani graðani prolaze ulicama.

Graðani razgledaju izloge. SMEJU se. KOMENTARIŠU odeću.

Građani ulaze i izlaze iz stambenih zgrada, apoteka, prodavnica.

Ekst. Knez mihajlova ulica – dan

Prodavci sladoleda se ljubazno pozdravljaju sa graðanima koji kupuju.

Uličnim sviračima na početku ulice prolaznici bacaju novac.

DEVOJČICA zbunjeno gleda prema česmi preko puta Filozofskog fakulteta. Smeje se. Prolaznici prolaze nasmejani i mašu joj. Sunce sija. Reflektuje se o pločnik.

EksT. makedonska ulica – dAN

Ispred Doma Omladine je gužva. Graðani užurbano prelaze pešački prelaz. DEVOJKA (dvadesetak godina, visoka, plave kose, zgodna, obučena u mini haljinu, sa naočarima za sunce na licu) odlazi do taksi stanice. MUŠKARCI se okreću prema njoj. Devojka zadovoljno gleda oko sebe. TAKSISTI koji stoje pored automobila je gledaju. Devojka se osmehne.

Devojka

(mazno)

Izvinite, koji je slobodan?

TAKSISTA odlazi od grupe. Otvara vrata devojci. Devojka mu se široko nasmeje. Taksista se okrene ka kolegama.

Taksista

(kolegama; tiho)

Ja sam slobodan za sve.

Taksisti se nasmeju.

Drugi taksista

(sa osmehom)

Pazi da se ne oslobodiš previše.

Taksisti se nasmeju. ĆELAVI TAKSISTA (pedest godina, krupan, sa naočarima za sunce, u kratkoj kožnoj jakni) baci cigaretu na pločnik.

DRUGI TAKSISTA

(nastavlja)

Jebi ga, gužva je u gradu. Posle te mi stružemo sa puta i nosimo ženi.

Taksista se osmehne.

TAKSISTA

Ne boj se! Ova mala će me odnese.

Taksista ulazi u automobil “Golf 3”. Odlazi.

Treći taksista

Ovome se posrećilo!

Drugi taksista odmahne glavom.

DRUGI TAKSISTA

(mrzovoljno)

Ovom klošaru!? Takve ribe mi uđu tri puta dnevno u kola! Samo ova pacerčina ne bi mog’o da je kara pa da mu sama skine gaće! Je l’ sam Vam pričao za onu od prekjuče…

Okrene se ka ćelavom taksisti.

DRUGI TAKSISTA

(Ćelavom taksisti; nastavlja)

Ulazi ona u kola na Banovom brdu negde oko sedmice.

(krene da pokazuje rukama)

Sise izbačene, dopičnjak na mestu. Malo starija od ove…

TREćI TAKSISTA

(kroz smeh)

Koi’ko? Šezdeset!

ČETVRTI TAKSISTA zagrli Trećeg.

Četvrti taksista

To taman za njega.

Drugi taksista im pokaže rukom.

DRUGI TAKSISTA

Tako, četrdesetak! Ali odlično očuvano!

Treći TAKSISTA

Zato što se nije vozila sa tobom!

Svi taksisti se SMEJU

DRUGI TAKSISTA

I sedne ona iza i kaže :

(imitira)

“Možete do “Bomba”, ja je pitam gde je, a ona kaže : “U Čika Ljubinoj. Ja je pogledam, onako jebački i krenem. Jedno vreme ćutim. Gledam je, a ona se, brate, nešto meškolji.

Taksisti odmahuju glavama u neverici.

TrEćI TAKSISTA

(sa ironičnim osmehom)

Da! I ti shvatiš da je to Ksenija Pajčin!

Svi se SMEJU.

DRUGI TAKSISTA

Slušaj, batice, do kraja, pa onda zajebavaj! I tako se onda uvija, a ja je gledam. Idemo i stanemo na semafor kod Ade.

TREČI TAKSISTA

Preš’o si pet semafora za pet minuta! Ne jedi govna, lažovčino!

Ćelavi taksista se smeje. Na uglu Makedonske i Nušićeve ulice stoji BESKUĆNIK (šezdeset godina, nizak, pogrbljen, mršav, ispijenog lica, u debelom, crvljivom kaputu sa vunenom kapom na glavi). Prosi. Prolaznici ga ignorišu. Ćelavi taksista se okrene ka njemu. Uputi mu prezrivi pogled.

DRUGI TAKSISTA

Zeleni talas, konjino! Je l’ si čuo nekada za to?

TREĆI TAKSISTA

Jesam. I prolazio kroz njih. Samo u tri ujutro, a ne u jedanaest pre podne, majke ti ga nabijem.

Beskućnik pruža ruku prema prolaznicama. PROLAZNIK ga odgurne rukom.

Ćelavi taksista gleda beskućnika sa mržnjom. Treći taksista ga udari po ruci.

TREĆI TAKSISTA

(ćelavom taksisti)

Slušaj ga kako sere, molim te!

Drugi taksista se unese Trećem u lice.

DRUGI TAKSISTA

I stanem kod Ade. Ona krene da se guzi u sedištu. Ja skupim hrabrost, okrenem se i kažem “Gospoðo, ja ‘oću pičke”!

Taksisti se URNEBESNO SMEJU. Beskućnik se tetura. Jednom rukom se oslanja o zid zgrade. Prolaznici užurbano idu.

DRUGI TAKSISTA

(nastavlja)

A ona će meni : “I ja hoću da se jebem. Samo požuri. Čeka me muž za pola sata. Ja skrenem na Adu…

Beskućnik se znoji. Pruža ruku. Svi ga ignorišmu.

Beskućnik

(tiho)

Molim Vas, pomozite mi! Nemam…

Drugi taksista se naslanja na haubu automobila.

DRUGI TAKSISTA

(nastavlja ponosno)

I odvedem je ja u šumicu i tamo ona pređe na prednje sedište. I otkopča mi šlic. Izvuče i krene da ga dudla.

TREĆI TAKSISTA

I tebe ugrize komarac za muda?

Beskućnik teturajući krene uz ulicu ka Domu Omladine. Vuče jednu nogu. Prolaznici ga izbegavaju. Lice mu je potpuno bledo. Drži se za kapu.

DRUGI TAKSISTA

‘Oćeš da ti ga pokažem ako ne veruješ, a?

Drugi taksista se uhvati za šlic. Ćelavi taksista se nasmeje. Beskućnik im se teturajući približava. Pridržava se za zid na koji su naslonjeni.

Insert, drugi taksista, beskućnikov ugao gledanja :

Zamućeni taksista koji GOVORI deformisano praćen DEMONSKIM(off) smehom.

Ćelavi taksista se naglo okrene. SMEH(off) odzvanja ulicom. Beskućnik naleti na njega. Sudare se. Beskućnik padne. Ćelavi taksista ga besno pogleda.

 

BESKUĆNIK

(tiho; tužnim glasom)

Izvinite! Zanesvestio sam se!

Ćelavi taksista ga pogleda. Ironično se nasmeje.

Ćelavi taksista

(zapovedno)

Šta kažeš, klošare?

Beskućnik se teško pridiže.

BESKUĆNIK

(tiho)

Izvinite, gospodine!

Beskućnik se pridiže. Taksisti se SMEJU. Ćelavi taksista ga udari nogom. Beskućnik padne na zemlju. Ćelavi taksista krene da čisti jaknu.

ĆELAVI TAKSISTA

(naredbodavno)

Mog’o bi da se opereš idući put kad naletiš na mene.

Ćelavi taksista ga šutne još jednom.

Drugi taksista se smeje.

Treći taksista uhvati Ćelavog taksistu za ruku.

TREĆI TAKSISTA

Ajde, pusti ga! Vidiš da je jadan.

Ćelavi taksista mu skloni ruku.

ĆELAVI TAKSISTA

(besno)

Jadan!? Brate, taj uzme dnevno više nego ti i ja zajedno! Zabodu po 200 – 300 evra! A ja se grčim k’o budala u taksiju. Mamu mu jebem!

Ćelavi se sagne do Beskućnika. Pređe rukom preko nosa.

ĆELAVI TAKSISTA

U, što…

Pomiriše Beskućnika. Beskućnik se uplašeno vuče ka nazad.

ĆELAVI TAKSISTA

Ovaj se i pere! Mora da ima i mobilni. Ajde, čiča, vadi “Nokiu”?

Beskućnik se uplašeno vuče nazad po zemlji. Ćelavi taksista ga prati. Smeje se.

Insert, ćelavi taksista, beskućnikov ugao gledanja :

Ćelavi taksista izgleda monumentalno iznad Beskućnika. Lice mu je deformisano. Zubi su izraženi.

BESKUĆNIK

(plačno)

Molim Vas, izvinite! Molim Vas.

Ćelavi taksista potrči. Beskučnik se brzo vuče nazad. Ćelavi taksista krene da ga udari nogom. Beskućnik zaštiti lice rukama. Ćelavi taksista stane u poslednjem trenutku. Beskućnik krene da plače. Ćelavi taksista se nasmeje.

ĆELAVI TAKSISTA

Vidi pičku! Sad plačeš, mamicu ti jebem.

DRUGI TAKSISTA

Daj ga meni malo. Meni su pljunuli u šoferku, jebem li im majku!

Drugi taksista pritrči. Šutne Beskućnika. Beskućnik se rasplače.

DRUGI TAKSISTA

Šta je, pičketino, šta je?

Ćelavi taksista pljune Beskućnika.

ĆELAVI TAKSISTA

Beži odavde! I nemoj da ti padne na pamet da se više vratiš!

Beskućnik mrda glavom u znak odobravanja. Plače. Povlači se polako nazad. Drugi tasista ga šutne još jednom.

 

DRUGI TAKSISTA

‘Ajde, m’rš!!!

Beskućnik se povlači.

BESKUĆNIK

(tiho; kroz plač)

Izvinite, gospodine! Izvinite!

Ćelavi taksista se okrene ka drugim taksistima.

Drugi taksista gleda Beskućnika kako se vuče.

ĆELAVI TAKSISTA

(Trećem taksisti)

Moraš da ih biješ da te poštuju? Shvataš? To sam ja naučio u službi!

Ćelavi taksista vadi cigaretu. Pripaljuje je.

ĆELAVI TAKSISTA

Je l’ od sutra onaj sastanak bankara? Da znam da l’ izlazim ranije?

Treći taksista potvrdno klimne glavom.

ĆELAVI TAKSISTA

Onda da naštelujem “turbinu” za sutra! Neće Francuzi da mi se voze džabe!

Taksisti se SMEJU. Beskućnik se i dalje povlači. Udari o nogu prolaznika. Podigne uplašeno pogled.

ANDRIJA (dvadeset četiri godine, visok, crn, okruglog lica, sa velikim podočnjacima, krupan, kratko ošišan, obučen u crnu majicu, crnu bejzbol jaknu i tamne farmerke) pogleda Beskućnika. Gleda ga par trenutaka. Beskućnik se uplašeno pomera od njega. Drugi taksista gleda situaciju.

BESKUĆNIK

(kroz suze)

Ja…izvinite…pao sam…

Andrija se sagne do njega. Obriše mu rukom suze sa lica. Pomogne mu da ustane. Drugi taksista ga gleda zaprepašteno. Andrija podigne Beskućnika.

 

BESKUĆNIK

(zbunjeno)

Ja..hvala Vam, gospodine!

Andrija ga očisti od prljavštine. Drugi taksista gleda zaprepašteno. Andrija posegne u džep. Izvadi novčanicu od sto dinara. Daje je Beskućniku. Potapše ga po ramenu. Beskućnik ga gleda uplašeno. Uzme novčanicu. Brzo se odgega preko ulice. Andrija ga isprati pogledom. Drugi taksista posmatra zaprepašteno. Okrene se ka kolegama. Andrija ih posmatra. Ćelavi taksista pali Trećem taksisti cigaretu.

Andrija prilazi Taksistima. Stane između njih. Drugi taksista ga pogleda. Andrija stoji. Gleda u Ćelavog taksistu.

DRUGI TAKSISTA

(Andriji)

Dečko, izvoli? Da nećeš i nama da pomogneš?

Taksisti se smeše. Andrija pogleda Drugog taksistu.

Insert, drugi taksista, andrijin ugao gledanja :

Drugom taksisti je otkopčan šlic.

Andrija mu pokaže rukom na šlic. Drugi taksista spusti pogled ka pantalonama. Andrija krene napred. Udari laktom u glavu Drugog taksistu. Taksista JAUKNE. Padne na levu stranu. Andrija krene prema Ćelavom taksisti. Treći taksista krene da ga spreči. Andrija izvuče pištolj “tetejac” iz unutrašnjeg džepa jakne. Uperi ga u Ćelavog taksistu. Treći taksista mu prilazi sa strane. Diže pesnicu da ga udari. Andrija iza farmerki izvlači pištolj “CZ 99”. Nabija ga Trećem taksisti u glavu. Treći taksista zastane. Podigne ruke. Andrija drži jedan pištolj uperen u Trećeg taksistu, a drugi u Ćelavog taksistu. Taksisti stoje nepomično. Andrija pokaže Ćelavom taksisti da uđe u svoj auto. Ćelavi taksista ga gleda. Andrija povuče okidač pištolja uperenog u glavu Trećeg taksiste. Gleda Ćelavog taksistu prodorno. Treći taksista se štrecne. Ćelavi taksista stoji nepomično.

PATROLA POLICIJE nailazi iz pravca Doma Omladine.

Taksisti ih uoče. Andrija ponovo pokaže Ćelavom taksisti da uđe u automobil. Pritisne cev o glavu Trećeg taksiste. Približi prst orozu. Ćelavi taksista stoji. Gledaju se.

Andrija udari Trećeg taksistu. Krene ka Ćelavom taksisti. Ćelavi taksista krene da ga udari. Andrija se izmakne. Vrati drugi pištolj u farmerke. Uhvati Ćelavog taksistu. Baci ga na haubu taksija. Taksista krene da ga spreči. Andrija PUCA u vazduh. Taksisti se razbeže. Patrola krene da vadi oružje. Andrija ubaci Ćelavog taksistu u kola. Otvori vrata.

Patrola pritrčava.

Ent. Unutrašnjost taksija – dan

Andrija pali automobil. Ćelavi taksista krene da ga spreči. Andrija ga udari kundakom pištolja iz sve snage.

EKST. mAKEDONSKA ULICA – dan

Taksi odlazi velikom brzinom. Policajci trče za njim. Taksi odlazi. POLICAJAC se maši za “motorolu”.

Taksi skreće u Cetinjsku ulicu.

EkST. cetinjska ulica – daN

Taksi uleće u Zetsku ulicu.

Ent. UNUTRAŠNJOST TAKSIJA – dAN

Andrija staje pored broja broj četiri. Sa radija ODJEKUJE pesma “Divan dan” Ksenije Pajčin. Andrija gasi radio. Odvaljuje radio stanicu. Uzima novčanik iz unutrapnjeg džepa ćelavog taksiste. Otvara pretinac za rukavice. Izvlači pištolj “CZ 99” iz pretinca. Stavlja ga u jaknu. Uzima ćelavog taksistu za rever jakne. Povuče ga prema svojim vratima.

EKST. zetska ULICA – daN

Andrija uvlači ćelavog taksistu u zgradu pod brojem četiri. Okreće se oko sebe. Taksista pokušava da se odupre. Istrgne se iz Andrijinog stiska. Andrija ga udari još jednom. Uhvati ga za ramena. POLICIJSKE SIRENE (off) odjekuju iz daljine.

 

ENT. hodnik zgrade u zetskoj – dan

Andrija uvlači ćelavog taksistu. Otvara vrata stana u prizemlju. Ubacuje ga u stan.

Ent. stan u zetskoj – dan

Stan je bez ikakvog nameštaja. Andrija vuče taksistu do drugih vrata. Otvara ih.

Ent. špajz – dAN

Andrija baca ćelavog taksistu na pod špajza. Prostorija je dva sa dva kvadrata. Andrija ga gleda. Ćelavi taksista se budi iz nesvesti. POLICIJSKE SIRENE(off) se približavaju. Ćelavi taksista se budi. Andrija staje iznad njega.

Andrija

Promenio si posao?

ĆELAVI TAKSISTA

(u bunilu)

Šta?

Andrija ga udari pesnicom u glavu. Krv šikne iz taksistinog nosa. POLICIJSKE SIRENE (off) su sve bliže.

ĆELAVI TAKSISTA

(sa prezrenjem)

Gotov si.

Andrija krene da ga udara u glavu. Ćelavi taksista se okreće. Pod se puni krvlju. Andrija ga udara sve jače i jače. Krv se razliva pločicama. Andrija staje. Ustaje iznad Ćelavog taksiste. Lice taksiste je potpuno prekriveno krvlju. Andrija pusti vodu iz male ćesme. Opere ruke iznad lavaboa. Čelavi taksista se pomeri. Andrija izvuče pištolj “TT”. Stavi prigušavač na njega. Čelavi taksista KAŠLJE. Andrija repetira.

EksT. zetska ulica – dAN

Policijski automobil staje u Zetsku. POLICAJCI gledaju taksi. Policajci izlaze iz automobila. Zagledaju taksi. Iz broja četiri izlazi Andrija. Obučen je savršeno sivo odelo sa kravatom. U ruci nosi akten – tašnu. Kreće prema gore. Zagleda policajce koji pregledaju automobil. Stavlja naočare za sunce. Policajci zovu preko “motorole”. Andrija ide napred prema Skadarliji. Policajci otvaraju automobil. SA RADIJA (off) ide  “DIVAN DAN” KSENIJE PAJČIN(off).

Andrija skreće u Skadarliju. Policijski automobili prolaze ulicom 29. Novembra.

EKST. skadarlija – dAN

Andrija ide Skadarlijom, zagleda goste okolnih lokala. GOSTI se smeju, razgovaraju.

Andrija skreće u Francusku ulicu.

EKST. francuska – daN

Andrija staje na pešačkom prelazu. Čeka zeleno svetlo. Namešta naočare za sunce.

Automobili prolaze ulicom. Andrija ih posmatra.

Zeleno svetlo na semaforu. Andrija prelazi ulicu. Policijski auto staje na prelazu. Andrija pogleda POLICAJCE unutra. Oni ga gledaju bez emocija.

Andrija skreće u ulicu Strahinjića Bana

EKST. strahinjića bana – dAN

Andrija polako korača ulicom.

Andrija se zaustavi ispred porodične kuće u Strahinjića Bana. Kuća je sa oronulom fasadom.

Andrija ulazi u dvorište kuće.

EKST. makedonska ULICA – dan

Više policijskih kola je oko taksi stanice. UNIFORMISANI POLICAJCI razgovaraju sa taksistima. INSPEKTOR POPOVIĆ (trideset pet godina, visok, srednje građe, jakih crta lice, obučen u crnu jaknu) gleda Drugog taksistu koji drži zavoj na oku. BOLNIČAR je pored njega. UNIFORMISANI POLICAJAC ŽANDARMERIJE je pored njega.

 

DRUGI TAKSISTA

I samo je došao i udario me. Mamicu mu jebem ludačku!

Okrene se ka uniformisanom policajcu.

DRUGI TAKSISTA

A nas malo da zaštitite? Ubijaju nas i biju k’o kerove na ulici. K’o kerove! A političarima brišete nos…kad idu, nosite ih preko ulice? A nas?

Uniformisani policajac ga gleda. Popović okrene glavu prema inspektoru RADOVIĆU (dvadeset osam godina, nizak, nabijen, okruglastog lica, u odelu).

Popović

Šta ima?

Radović prekida vezu na mobilnom.

Radović

Našli su taksi u Zetskoj.

POPOVIĆ

Da pogodim?

Radović odrično klimne glavom.

POPOVIĆ

Po instinktu, treba da menjam posao…

Radović se nasmeje.

RADOVIĆ

(sa širokim osmehom)

Mogli biste u taksiste?

Popović pogleda taksiste koji stoje kod stanice.

POPOVIĆ

Radije bi u klošare.

Okrene se ka Drugom taksisti. Drugi taksista pritiska zavoj na oku.

 

 

DRUGI TAKSISTA

(besno)

Ajde, zaštiti me ako možeš? Je l’ možeš? Ne možeš! Zato svako prangiju u ruke.

Popović razočarano klima glavom. Okrene se Radoviću.

POPOVIĆ

(umorno)

Vidiš šta ti kažem, Radoviću.

Okrene se ka Drugom taksisti.

DRUGI TAKSISTA

I kad te neko napade…

(imitira upiranje pištolja u glavu pozornika)

…bam u glavu

 

POPOVIĆ

(nastavi; Drugom taksisti)

Meci lete, narod prolazi, a mi onda skupljamo mrtve, je l’ tako?

Drugi taksista ga gleda uplašeno. Spusti glavu.

Popović pogleda ka zgradi “Politike”.

POPOVIĆ

(ironično)

Divno je počeo ovaj dan. Divno…

ENT. kuĆa u strahinjiĆa bana – daN

Kuća je ispunjena stilskim nameštajem. Andrija skida odelo. Stavlja ga na sofu. Odlazi do stola. Uzima čašu vode koja je stajala na stolu. Ispija. Uzima papir sa stola.

Insert, papir, andrijin ugao gledanja :

Na papiru je spisak imena. Andrija precrta prvo ime na spisku.

Spusti papir ponovo na sto.

Pogleda kroz prozor. Na grani u dvorištu sedi gavran.

Odlazi do ormana. Otvara ga.

U ormanu je veliki kotur lepljive trake. Andrija je uzima.

EKST. zETSKA ULICA – dAN

Popović razgleda automobil. Posmatra razbijenu radio – stanicu. Otvara pretinac za rukavice.

U pretincu je kutijica kondoma i par prljavih maramica. Popović pomera maramice. Nalazi podebelu kartonsku kutiju. Otvara je. Unutra su meci kalibra 7,65 milimetara.

POPOVIĆ

(Radoviću)

I niko od radnika ništa nije video?

RADOVIĆ

Ne.

Popović mu pokaže kutiju metaka.

POPOVIć

Izgleda da se naš taksista branio sam.

Radović uzme kutiju. Osmotri je. Popović se okrene prema automobilu. Sa druge strane FORENZIČAR uzima otiske prstiju sa četkicom i belim prahom.

RADOVIć

Ovo je za CZ.

Popović se okrene prema Radoviću.

POPOVIć

Samo što ga nigde nema.

Pogleda prema zgradama.

POPOVIć

(Radoviću)

Raspitaj se kod stanara da li je neko video nešto.

 

RADOVIć

(razočarano)

Ne veruje da će biti bolje nego sa ovim radnicima. Oni gledaju svoja posla i zabiju glavu kad se nešto dešava.

POPOVIć

Ne budi toliko siguran. Ovo je Stari Grad. Ima penzionara koliko ‘oćeš. Što znači, vrlo mnogo radoznalih svedoka koji zabadaju nos u sve i svašta. Raspitaj se i da li je neko video da l’ neko vuče nekoga ili tako nešto.

RADOVIć

Razumem, gospodine kapetane.

POPOVIć

Zovi me Popović. Kad čujem to “kapetane” odmah pomislim da sam nešto pogrešio, a da ovi na brifingu kod šefa gradske spremaju telepatsku suspenziju.

Radović vrati kutiju metaka Popoviću.

RADOVIć

Šta mislite, gospodine kapetane, ustvari, gospodine Popoviću, da l’ je uzeo nešto?

Popović se nagne prema taksiju.

POPOVIć

Nije uzeo radio-stanicu ni radio. A  nisam viđao pljačkaše koji vole da vucaraju žrtve po centru grada sa lovom i oružjem.

Popović smesti kutiju metaka u džep.

POPOVIć

Jedva čekam da vidim ko je gospodin taksista. Osećam da će biti silnih iznenađenja.

ČOVEK sa cegerom prolazi pored taksija. Popović otvara prozor.

POPOVIĆ

Dobro jutro, komšija!

Čovek odmahne glavom i krene da se približi taksiju.

Radović ga gleda začuđeno. Popović mu se nasmeje i pokaže na zgradu preko puta.

POPOVIĆ

Proveri ga. Milisević. Težak smarač, ali sve vidi.

Popović se nasmeje čoveku sa cegerom. Ovaj krene da mu priđe. Popović brzo izađe iz kola i ode u drugom pravcu da bi ga izbegao.

 

 

ENT. KUĆA U STRAHINJIćA BANA – dAN

Andrija stavlja lepljivu traku, nož i crnu krpu na sto. Pretura po ormanu. Nalazi kampersku stolicu na rasklapanje Sedne u sofu. Gleda u zid ispred sebe.

Andrija vadi novčanik taksiste iz džepa. Otvara ga. Uzima sav novac u različitim apoenima. Razgleda novčanik. Pogled mu zastane na fotografiji.

Insert, detalj, fotografija iz novčanika :

Na fotografiji je Ćelavi taksista sa tri devojčice. Devojčice su obučene u iste haljinice. Fotografija je slikana u parku.

Andrija gleda fotografiju par trenutaka. Uzima je. Gužva. Baca u pepeljaru. Pali fotografiju upaljačem.

Pogleda kroz prozor. Gavran ga gleda. Andrija ustaje.

ENT. policijska stanica u majke jevrosime – dAN

Hodnik policijske stanice. Popović ide prema širokim vratima. Gasi cigaretu usput. POLICAJAC izlazi iz bočne kancelarije.

Policajac

(sa osmehom)

Ej, Pope, čujem da imaš otmicu taksiste?

PoPOVIć

Da.

POLICAJAC

(sa ironičnim osmehom)

Pazi samo da ne bude Obrenovac kao prošli put.

Policajac se nasmeje. Popović ga ignoriše. POLICAJKA prilazi Popoviću.

Policajka

Gospodine kapetane, imamo pljačku u Bulevaru!

Popović je potapše po ramenu.

POPOVIć

Nemam vremena. Pošaljite nekog iz četvorke.

Policajka ga pogleda.

POLICAJKA

Oni su u Skupštini. Nema ko drugi.

Popović je pogleda besno.

POPOVIć

(nesrvozno)

Onda pošaljite patrolu.

Popović ide prema velikim vratima na kraju hodnika. Vrata otvara GAVRANČIĆ (pedeset godina, nizak, proćelav, velike glave i ramena, sitnih očiju, obučen u odelo). Popović stane ispred vrata. Na vratima je tabla “RAČUNARSKI CENTAR”.

GavranČiĆ

(sa osmehom)

Popoviću…

Popović napravi usiljeni osmeh.

POPOVIĆ

Komandire…

Popović krene da uđe u računarski centar. Gavračić se namesti ispred. Gleda ga sa osmehom.

 

GAVRANČIĆ

(sa osmehom)

Krenuo si negde?

POPOVIć

Da.

GAVRANčić

(sa osmehom)

A čeka te pljačka u Bulevaru?

Popović ga pogleda u oči. Gavrančićeve oči odaju perverzno zadovoljstvo u maltretiranju Popovića.

POPOVIĆ

Čeka me i otmica taksiste u Makedonskoj.

GAVRANČIĆ

A? Misliš pljačka?

POPOVIĆ

Mislim da je otmica. Hteo bih da proverim ko je žrtva.

Uhvati se za kvaku od Računarskog centra.

Gavrančić mu zaustavi ruku.

GAVRANčIć

(sa osmehom)

Imaš hitniji slučaj.

Popović povuče kvaku da bi ušao. Gavračić je stisne.

GAVRANčIć

To je naređenje, Popoviću. Manjka nam ljudi. Taksistu možeš i kasnije.

Gavrančić mu pusti ruku. Popović ga pogleda. Gavrančić stoji ispred njega.

POPOVIć

(nevoljno)

Razumeme, gospodine komandire.

Gavrančić se osmehne. Potapše Popovića po ramenu. Pokaže mu glavom na Policajku koja stoji na sredini hodnika. Popović se okrene. Krene prema njoj. Uzme papir iz njenih ruku. Gavrančić odlazi. Popović se primakne Policajki.

PopOVIć

(šapatom)

Proverite mi Borivoja Stevanovića. Da li ima nekih podataka. Taksista iz Rakovice.

Daje Policajki papir.

POPOVIć

I pazite da Gavrančić ne sazna.

Policajka se uplašeno pomeri od Popovića.

POLICAJKA

Ali…

GAVRANčIć

Samo Vi uradite ovako…

Popović joj se osmehne. Policajka sakrije pogled. Popović pogleda papir koji mu je Policajka dala.

ENT. yugo 45 – dAN

Andrija vozi crveni “Yugo” bulevarom kralja Aleksandra. Sa RADIJA ide pesma “Krivi spoj” Severine Vučković. Andrija posmatra policijski uviđaj kod opljačkane menjačnice. Vidi Popovića koji dolazi. Prolazi dalje. Staje na semaforu kod kafane Grgeč. Gleda u baštu. Vidi MICIĆA (pedeset godina, visok, debeo, proćelav, obučen u karirani sako i pantalone) kako sedi u bašti kafane. Ispred Micića je boca vina. Sa njim sede još dvojica sličnih ljudi. Andrija ih posmatra.

Insert, detalj, micićeva ruka :

Na Micićevoj ruci je luksuzni sat “nivada”.

Andrija produži dalje. Skreće u Krunsku ulicu.

Ekst. krunska ulica – dAN

Yugo staje kod muzeja Nikole Tesle.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija sedi u kolima. Ogleda se u retrovizoru. Posmatra ožiljak sa desne strane obraza. Pređe preko ožiljka rukom.

Spiker sa radija

(off)

I, dragi slušaoci, uz predivan sunčan dan šestog oktobra ide i  odgovarajući hit dana. Uživajte, iskoristite miholjsko leto u potpunosti!

Andrija se zagleda u nebo. Sunce mu zaklanja pogled.

SPIKER SA RADIJA

(off)

Izvedite sebi drago biće u šetnju. Nađite u šetnji svoje drago biće ili samo šetajte da biste uživali.

Andrija pogleda radio.

SPIKER SA RADIJA

(off; afektira)

I još jednom : hit dana sunčanog šestog oktobra je Ksenija i “Divan Dan”

(kreće da peva imitirajući Kseniju Pajčin)

“Budim se/neko na prozor lupa/

PESMA(off) odzvanja automobilom. Andrija gleda u nebo.

Andrija pogleda ka napred. Ljudi prolaze Beogradskom ulicom.

Andrija pojača radio.

Andrija otvori prozor na vozačevom mestu. Pogleda prema muzeju Nikole Tesle. RASČUPANI STUDENT SA NAOČARIMA ulazi u muzej.

EKST. bulevar kralja aleksandra- dAN

Popović posmatra UNIFORMISANOG POLICAJCA kako razgovara sa RADNIKOM OBEZBEĐENJA. Radnik nešto objašnjava uniformisanom policajcu.

Popović prilazi DRUGOM UNIFORMISANOM POLICAJCU

Popović se unese u lice policajcu.

 

Drugi uniformisani policajac

(zbunjeno)

Mi smo već uradili uviđaj! Ubio ga je radnik obezbeđenja!

Popović se okrene ka menjačnici. Leš je prekriven belim čaršafom. Popović besno odmahne glavom.

EkST. krunska ulica – dan

Andrija izlazi iz Yuga. DIREKTORKA MUZEJA (četrdeset godina, niska, debeljuškasta, obučena u haljinu srednje dužine i sako) izlazi iz Muzeja. ČUVAR je pozdravlja. Direktorka se spušta stepenicama. Pogleda u Andriju. Zagleda se u njega i krene ka Beogradskoj.

Andrija kreće da je prati. Direktorka ide prema pešačkom prelazu.

Direktorka prelazi ulicu.

EkST. beogradska ulica – dAN

Andrija je prati na odstojanju.

Direktorka muzeja nervozno pretura po torbici. Andrija je prati na odstojanju. Direktorka vadi mobilni telefon. Okreće broj. Besno pritiska tipke. Andrija je pažljivo posmatra.

Direktorka drži slušalicu na uvetu. Besno prekida vezu. Duboko udahne. Ulazi u Bulever. Andrija je iza nje.

EKST. BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA – DAN

Direktorka muzeja besno korača prema kafani “Grgeč”. Gleda u baštu kafane. Posmatra grupu ljudi među kojima je Micić. Ubrzava. Andrija je polako prati.

EKST. bašta kafane grgeč – daN

Direktorka muzeja staje ispred Micića.

DRUŠTVO ZA STOLOM se okrene ka Direktorki. Nemo je gledaju. PIJANAC potapše Micića po ruci. Micić joj je okrenut leđima.

 

Direktorka muzeja

(dere se)

Da pogodim : ponovo si zaboravio da uključiš mobilni.

Micić se okrene ka njoj. Pogleda je.

Micić

(zaplićući jezikom)

Nisam ga ni poneo, ženo!

SMEJE SE. Direktorka ga povuče za ruku.

DIREKTORKA MUZEJA

(dere se)

Neću više da trpim ovo! Satirem se od posla, a ti sediš sa barabama po ceo dan.

Micić ustane iz stolice. Andrija stiže do kafane. Seda za dva stola pored.

MICIć

(dere se)

Moje drugare niko ne vređa, je l’ si čula?

DIREKTORKA MUZEJA

(dere se)

Čula sam. Čula sam sto puta i da si u redakciji po ceo dan. Kao imaš posla, stižu vesti…

MICIĆ

(smeje se)

Za razliku od tebe, ženo, ne brišem prašinu sa Tesline glave. Ja služim narodu. Otvaram mu oči.

Direktorka ga pogleda prezrivo. Baci mu ključeve od stana.

DIREKTORKA MUZEJA

Tako što se opijaš! Evo ti ključevi od stana! Zaboravio si ih jutros! Ne očekuje da će brava brava da te čeka!

Direktorka odlazi. Micić je pogleda ludački.

 

MICIć

(dere se)

Nećeš ti da me izbacuješ iz rođene kuće, majku ti jebem!!!

Direktorka muzeja žurno odlazi. Micić izlazi na trotoar.

MICIć

(dere se za ženom)

Zapamti šta sam ti rekao! Ima da razvalim vrata i da te oplavim k’o vola, je l’ si čula.

Andrija pogleda KELNERICU. Ona mu prilazi.

Andrija se nasmeje. Kelnerica se osmehne. Izgledom se izdvaja iz sumornog okruženja kafane “Grgeč”.

Kelnerica

Izvolite?

ANDRIJA

Točeno.

Micić gleda ka Direktorki još par trenutka. Vraća se za sto. Društva ga tapše po ramenu.

MICIć

(društvu)

Ona će da me zajebava! Rođena žena…

Ispija sadržaj male čaše. Andrija ga pogleda. Micić se osiono nasmeje. Pogleda na sat.

MICIć

Sad će nam kolegijum!

(kelnerici)

Mala, još jednu ljutu!

Andrija se okrene stolu.

ANDRIJA (v.O.)

Micić, ofucani novinar ofucanog dnevnog lista “Jutarnji glasnik”. Mafijaški plaćenik osokoljen velikom količinom loze u digestivnom traktu. Hrabar samo kada piše kolumnu po naređenju službe ili kad tera ženu do đavola! Baza : kafana “Grgeč”.

Kelnerica donosi točeno pivo.

Andrija klimne glavom. Vadi novčanik.

Micić pogleda kelnericu.

MICIć

(viče)

Mala, ovde sam svaki dan! Valjda me neko poštuje, majku mu!

Andrija se okrene. Pogleda Micića prodorno. Micič se pogne.

MICIć

Ništa na tvoj račun, momak! Čekam petnaest minuta, a ona ne može da dođe.

Andrija okrene pogled. Vadi novčanicu od sto dinara. Daje kelnerici. Pokaže glavom na Micića. Kelnerica odmahne glavom.

KELNERICA

Pijana budala!

Kelenrica odlazi do Micićevog stola.

Micić je uhvati za zadnjicu. Andrija ispija gutljaj piva gledajući.

Spušta kriglu na sto.

Ustane od stola.

Ent. popovićeva kancelarija – dAN

Popović sedi zavaljen u stolicu. Gleda izveštaj na stolu. Slika i podaci o ubijenom taksisti. Spušta papir.

Insert, detalj, papir :

Preko papira stoji natpis “STROGO POVERLJIVO”. Iznad je pečat Bezbednosno – Informativne Agencije. U kancelariju ulazi Radović.

 

RADOVIć

Nismo našli ništa u Zetskoj.

Popović uzima papir u ruke. Stavlja ga u fioku stola.

POPOVIć

Pretpostavio sam. Komšije?

RADOVIć

Penzioneri u to vreme na pijaci. Što se tiče drugih, svako gleda na svoja posla. Čak i komšija!

Popović se ispravi na stolici.

RADOVIć

Čovek nestao sa lica zemlje.

POPOVIĆ

Ništa čudno.

Radović pogleda začuđeno.

RADOVIć

Kako to…

Popović ustane sa stolice.

POPOVIć

Lepo, Radoviću! Taksisti nisu taksisti, a pljačka nije baš obična pljačka.

Popović izlazi iz kancelarije. Radović ide za njim.

EKST. prvi sprat policijske stanice u majke jevrosime – dAN

Popović ide prema izlazu. Radović ga prati.

RADOVIć

Bio bi red da mi objasnite šta se dešava?

Popović se okrene.

POPOVIć

Što manje znaš, bolje je za tebe, Radoviću.

 

RADOVIć

Neamte poverenja u mene? Radim kod Vas već šest meseci. Mogli ste da me upoznate.

POPOVIć

Upoznao sam te ja dovoljno. Samo ni sam ne znam odakle da počnem sa taksistom.

Kreće da nabraja prstima.

POPOVIć

Otmica, ubistvo, pljačka…biraj!

Radović ga pogleda značajno.

RADOVIć

Po meni, sva tri.

POPOVIć

Videćemo! Raspitaj se kod porodice da li mu je neko pretio, je l’ se sukobio sa nekim u taksi preduzeću, koliko je bio kod kuće, je l’ imao neku švalerku?

Radović ga pogleda ljutito.

RADOVIć

To rade sekretarice. Hoću sa Vama.

POPOVIĆ

Može kad mi dokažeš!

Radović se odmakne.

RADOVIć

Šta?

POPOVIć

Da si pandur. Vidiš, mi imamo klasifikacije : oni koji rade za DB, oni koji rade za sebe i oni koji rade za nekog mafijaša. Pogodi koji sam od tih?

Radović ga gleda.

RADOVIć

Još ne znam.

PopOVIć

Onda biraj : ili mi veruješ ili ideš? Bez ljutnje. Meni treba pouzdan pripravnik.

Radović razmišlja.

RADOVIć

Ja testiram Vas, vi mene. Nema ljutnje?

Radović mu pruži ruku. Popović izlazi iz hodnika.

EKST. ulica majke jevrosime – dAN

Popović se pozdravi sa STRAŽAREM. Pogleda u nebo. Veče je palo. Krene ka Kosovskoj.

Ekst. buLEVAR KRALJA ALEKSANDRA – noć

Andrija prolazi Yugom pored “Gregeča”. Vidi Micića koji i dalje sedi za istim stolom za kojim je sedeo popodne. Prolazi pored kafane.

EKST. bašta KAFANE “GRGeč” – noć

Micić ustaje sa stola. Tetura. Vidno je pijan. Ulazi u kafanu. Otkopčava šlic.

ENT. yugo 45 – noć

Andrija skreće u Beogradsku ulicui.

EKST. bAŠTA KAFANE “GRGEč” – nOć

Društva sa stola polako plaća račune. Micić izlazi iz kafane.

MICIć

(pijanim glasom)

Ej, drugari, ‘ajmo još jedno…

Pijanac odmahuje rukom.

 

Pijanac

(zaplićući jezikom)

‘Ajde, Dule, bilo je dosta!

MICIć

(pijanim glasom)

Šta, bilo je dosta…

(kelenerici)

Seko, još jednu.

Pijanac ga potpaše po stomaku.

Ostatak društva mu maše sa ulice u znak pozdrava.

MICIć

(društvu)

Šta je, pičke, nemate muda za još jedno!

(pijancu)

‘Ajde, druže, još jednu samo…gde žuriš, sedi za još jednu…

Kelnerica prilazi.

KELNERICA

(Miciću)

Bilo je dosta!

Micić je uhvati za ruku.

MICIć

Slušaj, mala, ja plaćam i ja kažem kad je dosta! Razumeš?

Pijanac pokušava da pomeri Micića od Kelnerice. Kelnerica pokušava da se otrgne.

Ekst. bulevar kralja aleksandra – NOć

Andrija staje sa druge strane ulice gde ima pregled na baštu kafane. Parkira se ispred butika u ulici koja seče Bulevar kralja Aleksandra.

EKST. BAŠTA KAFANE “GRGEČ” – NOĆ

Kelnerica udara Micića.

KELNERICA

Pusti me!

Micić stisne kelericu za zadnjicu. Andrej posmatra situaciju iz automobila.

Iz kafane izlazi ŠEF (pedeset godina, dežmekast, proćelav).

Uhvati Kelenricu za ruku i povuče je od Mićića.

Šef

(servilno; Miciću)

Gos’n novinar, evo na račun kuće, poslednje piće pred fajront.

Ispruži ruku. Sagne se servilno. Micić mu se nasmeje.

MICIć

(pijano)

Ona da me služi, a ne ti, papčino!

Pijanac se GLASNO NASMEJE. Šef pogleda Micića molećivo.

ŠEF

(molećivo)

Molim Vas, evo ja ću da Vas uslužim!

Uzima pepeljaru sa stola. Prazni je.

Micić ga gurne od stola.

MICIć

(pijano)

Rekao sam ti šta hoću!

EKST. bulEVAR KRALJA ALEKSANDRA – noĆ

Andrija gleda kroz prozor automobila.

ANDRIJA (V.O.)

Moja šansa…

EKST. bAŠTA KAFANE “GRGEČ” – nOĆ

Micić kreće da tetura po bašti kafane. Pijanac pokušava da ga zadrži. Micić ga gura.

 

MICIĆ

(pijano)

Pusti!

Odgurne pijanca. Pijanac besno odmahne rukom.

PIJANAC

Da se nosiš u pičku materinu i ti i tvoja kelenrica.

Pijanac odlazi iz bašte teturajući se.

ENT. yUGO 45 – nOĆ

Andrija pali automobil. KUCANJE (off) po desnom prozoru ga prekida. Andrija se okreće na desno. ŽANDARM mu se osmehne. Prstom mu pokazuje da spusti prozor. Andrija spušta prozor od automobila. Žandarm mu salutira.

Žandarm

(ljubazno)

Dobor veče!

Andrija se osmehne.

ANDRIJA

Dobor veče!

ŽANDARM

Isprave, molim!

Andrija pogleda krajičkom oka prema bašti kafane.

Micić pokušava da uđe u kafanu.

Andrija raskopčava jaknu. Vadi ličnu kartu. Daje Žandarmu.

ŽANDARM

Vozačku i saobrćajnu.

Andrija krene da pretura po unutrašnjem džepu jakne. Nelagodno mu je. Ponovo pogleda prema bašti.

Micić pokušava da provali vrata. Andrija skroz okrene glavu prema bašti.

Žandarm uzima “motorolu”. Otvara Andrijinu ličnu kartu. Andrija se pravi da pretura po džepu. Gleda i dalje u Micića.

ŽANDARM

Pet – pet -dva, provera…

Žandarm se zagleda u ličnu kartu. Pogleda potom Andriju. Andrija je okrenut ka bašti.

Žandarm pogleda u pravcu u kome je gledao Andrija. Primeti Micića.

Glas sa MototoROle (oFF)

Nastavi…

EKST. bAŠTA KAFANE GRGEČ – nOĆ

Micić i dalje LUPA na vrata iz sve snage.

MICIĆ

(pijano)

Otvori, kurvo!

EKST. bULEVAR KRALJA ALEKSANDRA – nOĆ

Žandarm primeti Micića.

ENT. yUGO 45 – nOĆ

Žandarm vraća Andriji ličnu kartu.

ŽANDARM

Ostani tu!

Andrija potvrdno klimne glavom. Žandarm odlazi u pravcu bašte. Andrija čeka da zamakne. PALI automobil.

EKST. bAŠTA KAFANE GRGEČ – nOĆ

Žandarm prilazi Miciću.

ŽANDARM

(strogo; Miciću)

U čemu je problem?

Micić se okrene.

EKST. bULEVAR KRALJA ALEKSANDRA – nOĆ

Yugo 45 odlazi u rikverc iz ulice. Skreće desno.

EKST. bAŠTA KAFANE “GRGEČ” – nOĆ

Žandarm prilazi Miciću. Uhvati ga za ruku.

ŽANDARM

(strogo)

Šta se ovde dešava?

Šef kafane polako otvara vrata. Proviri kroz vrata.

ŠEF

(servilno)

Ništa, redovan gost se malo napio…

Micić krene prema vratima kafane. Žandarm ga zaustavi.

ŽANDARM

(Miciću)

Polako, gosodine! Ličnu kartu, molim?

Micić ga prezrivo pogleda. Odmakne se od njega.

MICIĆ

Je l’ ti znaš ko sam ja?

ŽANDARM

Gost koji remeti javni red i mir. Isprave, molim.

Žandarm ispruži ruku. Šef izađe iz kafane. Zagrli Žandarma.

ŠEF

Gospodine, on je redovna mušterija. Novinar. Malo se napio, posvađao se sa suprugom! Znate kako je.

Žandarm ga pogleda strogo.

ŽANDARM

Znam, ali ne može da se dere k’o magarac. Ili ga ti smiri ili ću ja!

Žandarm se okrene ka Miciću.

ŽANDARM

Krenite kući, gospodine!

Micić ga pogleda.

ŽANDARM

Gospodine?

Micić krene prema ulazu u kafanu. Žandarm pođe da ga zaustavi. Micić ga odgurne. Žandarm padne preko poslaganih stolica. Udari glavom o jednu.  Kelnerica zaključa vrata. Micić vidi Žandarma na zemlji. Krene da beži prema Beogradskoj.

EKST. beogradska ulica – nOĆ

Micić se gega Beogradskom. Yugo 45 staje odmah pored Micića.

Micić pada preko haube. Andrija izlazi iz automobila. Ubacuje ga unutra. Seda u Yugo. Naglo skreće na levo. Kreće prema Slaviji.

ENT. yUGO 45 – noĆ

Micić je izvaljen na zadnjem sedištu. Andrija brzo vozi. Gleda Micića preko retrovizora. Micić PODRIGNE.

Micić se ispovraća na pod Yuga. Andrija se zgadi.

Micić se izvali na zadnje sedište Yuga.

MICIĆ

(pijano)

Hvala, burazeru, hvala ti…k’o burazeru!

Micić legne na sedište. Glavu zabaci na desnu stranu. Andrija ga i dalje gleda sa gađenjem.

Micić se okrene na drugu stranu. Iznad pantalona se vidi izvučena košulja i deo gole zadnjice.

Andrija pogleda u torbu koja stoji na suvozačevom sedištu.

Andrija pogleda još jednom u Micića.

Micić HRČE.

Insert, detalj, novinski članak :

Dva stupca dnevnih novina. U vrhu Micićeva mala fotografija sa lulom u ustima i narogušenim pogledom. Ispod slike je naslov “DOKLE DA OPRAŠTAMO IZDAJNICIMA?”. Ispod naslova je podnaslov ”

EKST. avalski drum – noĆ

List novina sa Micićevom kolumnom leži na drumu. Guma Yuga pređe preko novina u punoj brzini.

Yugo 45 nestaje u noći.

ENT. hodnik ZGRADE u zetskoj – nOĆ

Popović razgleda hodnik zgrade. Stoji ispred vrata u prizemlju gde je Andrija ušao sa taksistom.

Zagleda vrata. Popne se stepenicama. Penje se na prvi sprat. Sreće KOMŠIJU koji nosi punu kesu za đubre.

Komšija

(srdačno)

Video sam Vas danas. Nešto se desilo?

Popović klimne glavom.

POPOVIĆ

Jeste.

Komšija vrti glavom.

KOMŠIJA

(zabrinuto)

Nekada je centar bio najsigurnije mesto u gradu, a sada. Svako veče se dernjaju ovi iz kafića, sad i zločin…

Popović krene prema gore.

KOMŠIJA

Izvinite, komšija?

Popović se okrene.

KOMŠIJA

A šta se tačno desilo? Mislim, bili su Vaše kolege da se raspituju danas da li sam nešto video.

 

POPOVIĆ

Otmica.

Komšiji ispadne kesa sa đubretom.

KOMŠIJA

Jao, kuda ide ova zemlje. Da ima nekog reda…ne bi oni ovako sa nama.

Popović krene prema gore.

KOMŠIJA

(nastavlja)

Ja ću prvi da dežuram u ovoj zgradi! Nek’ me proglase ludim, ali neću više da dozvolim da se išta desi u našoj zgradi!

Izvinite, komšija.

Popović ga pogleda.

POPOVIĆ

A, recite mi, je l’ neko iznajmio stan pokojne Milene u prizemlju?

Komšija skuplja đubre sa poda.

KOMŠIJA

Ne znam. Njen sin mi je rekao da je dao oglas, ali nisam nikoga video da ulazi ili useljava. Nisu to moja posla.

Popović se zamisli.

POPOVIĆ

Čudno…brava je promenjena. Je l’ sin menjao bravu ovih dana?

Komšija se spušta u prizemlje.

KOMŠIJA

Stvarno ne znam! On će doći ovih dana, pa porazgovarajte sa njim. Ja ne znam.

Komšija krene da silazi. Popović se penje do prvog sprata.

 

POPOVIĆ

(za sebe)

Ali zato ćeš ti da budeš čuvar zgrade…

ENT. prvi sprat – nOĆ

Popović se popne do vrata svog stana.

Otključava.

ENT. popovićev stan – nOĆ

Popović pali svetlo u dvosobnom stanu. Na sredini sobe je mali sto na kome je televizor. Od nameštaja u stanu je samo krevet, sto, dve stolice i gomila papira koji stoje rasuti po podu. Kuhinja je u hodniku. Za barom su dve barske stolice. Popović spušta kožnu tašnu na barsku stolicu. Skida jaknu i ostavlja je na barskoj stolici. Pali radio.

SA RADIJA DŽEZ MUZIKA(off)

Popović skida crnu košulju. Ostaje u beloj podkošulji sa kratkim rukavima. Sedne za sto. Uzima daljinski upravljač. Pali televizor.

Insert, televizijski ekran, popovićev ugao gledanja :

Na televizoru je PREMIJER (pedeset godina, srednje visine, velike glave, visokog čela, u odelu). Sedi u kožnoj fotelji, a preko puta njega je VODITELJ.

Premijer

(sa televizora)

Mi ćemo stati na put kriminalu i korpucija, ali, čujte, u ovom tenutku u zemlji ima važnijih poslova. Konačni status Kosova je trenutno prioritet, tu je i privatizacija i reforme koje se ne smeju zaustaviti. Takođe, teritorijalno, zemlja mora biti definisana.

Voditelj (OFF)

Ali kada će onda biti razrešena ubistva? Većinu građana pogađa kriminal na svakodnevnom nivou?

Premijer se nasmeje.

PREMIJER

Treba razmišljati strateški. Dosta je urađena na planu istraga. Sve istrage su ponovo pokrenute, utvrđeno je da je bilo propusta i svi istražni postupci su u toku. Za ostalo ćete morati da pitate ministra…

Premijer se namesti u stolici.

PrEMIJER

(nastavi)

Znam da su građani nestrpljivi, ali kada se donese novi Ustav i reše sistemska pitanja tek onda možemo da krenemo u ozbiljno rešavanje problema. Inače, koliko ja vidim kriminal je na najnižem nivou od promena. Korupcija je svedena na minimum parlamentarnom kontrolom i ostalo je samo da joj se zada poslednji udarac.

(premijer pokaže značajno prstom)

…isključivo po slovu zakona, naravno. I sistemski, po nekakvom redu.

Popović ugasi televizor.

Pogleda u papire koji su na zemlji. Na fascikli piše “ISTRAGE UBISTVA – STROGO POVERLJIVO”.

Popović uzme jednu od fascikli. Otvori je. Baci na pod. Fascikla je prazna.

EKST. avala – nOĆ

Micić sedi vezan za kampersku stolicu. Privezan je za drvo sa tankim konopcem i visi. Preko usta i oko ruku ima zalepljenu izolir traku. Spava.

Andrija ga gleda. Priđe mu.

Micić je vezan iznad ambisa. Andrija pogleda prema dole. Ispod Micićeve stolice je veliki pad. Jedan rez preko konopca i Micić pada sa stolicom u ambis.

Andrija u ruci drži flašu obične vode. Stavi flašu iznad Micićeve glave. Prospe sadržaj flaše na Micića.

Micić se budi. Andrija ga gleda. Micić je zbunjen. Pokuša da da ustane. Okrene se iza sebe. Vidi provaliju. Uplašeno raskolači oči.

ANDRIJA

(Miciću)

Jasno ti je u kakvoj si situaciji. Ako odgovoriš na moja pitanja tačno, nema razloga da se plašiš. Ako ne…

Andrija priđe konopcu. Izvadi nož. Micić krene da se trese uplašeno.

ANDRIJA

Drago mi je da si razumeo.

Andrija se nasloni na drvo za koje je vezao Micićevu kampersku stolicu.

Micić drma stolicu. Konopac se pomera.

ANDRIJA

Preporučio bih ti da ostaneš miran.

Micić se smiri,

ANDRIJA

Pre godina dana si objavio tekst u kome si napao Anu Jović, tadašnju novinarku, a sadašnji leš na Novom groblju.

Da ti je dosta erotizovanih baba sa oreolom anđela koje ti drobe kako su Amerikanci dobri, kako smo mi odvratni i tako. Bolje barataš svojim rečnikom od mene.

Micić odrično klima glavom.

ANDRIJA

Ne sećaš se? Moraćeš da se napregneš. Ko je naručio tekst?

Micić krene da klima glavom odrično. Andrija ga zaustavi.

 

ANDRIJA

“Ne” nije u grupi odgovora koje očekujem. Ustvari, očekujem samo ime i ništa više.

Andrija se nasloni na konopac.

ANDRIJA

I znam da je tekst naručen. Prema tome, kada se malo otrezniš i odlučiš da pričaš, samo vići.

Andrija krene da secka konopac. Micić se nervozno i uplašeno drma na stolici. Pokušava da ustane. Ne uspeva mu. Andrija ga gleda pravo u oči.

Micić se preznojava. Andrija ga pažljivo posamtra.

Andrija seče.

Micić krene da MUMLA. Andrija prekine sa seckanjem. Skida mu traku sa usta.

Micić krene da se DERE.

MICIĆ

(dere se)

Majku ti jebem, gotov si mal…

Andrija mu vrati traku na usta.

ANDRIJA

Pogrešan odgovor.

Andrija seče konopac brže. Micić ga gleda sa stravom u očima.

Micić krene da KAŠLJE.

Micić ponovo krene da mumla. Andrija ga pogleda ironično.

ANDRIJA

Hoćeš da mi kažeš nešto?

Andrija seče dok razgovara sa Micićem. Micić brzo klimne glavom. Andrija prestane sa konopcem. Priđe Miciću. Skine mu traku sa usta.

Micić se ispovraća ispred stolice. Andrija se skloni korak unazad. Micićeva glava visi.

ANDRIJA

Nisam očekivao ni taj odgovor.

Andrija krene prema konopcu. Micić digne glavu.

MICIĆ

(uplašeno)

Stani…

Andrija ga pogleda.

MICIĆ

Voja…Voja Radić…on mi je rekao.

Andrija priđe Miciću.

ANDRIJA

Šta ti je rekao?

Micić digne glavu.

MICIĆ

Doneo mi je pare i rekao da potkačim Anu…ne ekstra, nego onako…da pobrojim njene izjave…

Andrija mu podigne glavu desnom rukom.

ANDRIJA

I šta je taj Voja?

MICIĆ

On je iz Šoletove ekipe. Sa Bežanije. Mislim, on radi za Službu. Možda je roknuo i Šoleta po njihovom naređenju…inače je logističar…nabavlja opremu.

Miciću glavna klone.

MICIĆ

(nastavi; umorno)

Drži diskoteke…

Andrija mu se unese u lice.

ANDRIJA

Koliko si dobio?

Micić spusti glavu još niže.

MICIĆ

Deset soma.

ANDRIJA

Dobra suma. I gde mogu da nađem tog Voju? Kažeš da je sa Bežanije.

Micić podigne glavu. Zaduva vetar.

MICIĆ

Rekao sam ti! Pusti me! Ne znam tačno!

Andrija se nasmeje.

ANDRIJA

Mislim da bi još jedan pogrešan odgovor bio fatalan za tebe.

Micić zatvori oči.

MICIĆ

U subotu se ženi…

ANDRIJA

S kim?

Micić pokušava da se otrgne iz stolice.

ANDRIJA

(naredbodavno)

Nemoj da ti ja izvlačim informacije! S kim?

MICIĆ

Sa čerkom DB-ovca. Rakinom Vesnom. Raka mu je…on mu je pomogao da otvori klubove…svadba je u Vojinoj kući…u subotu.

Andrija se izmakne od Micića.

ANDRIJA

Je l’ radio ubistvo neko od njih dvojice?

MICIĆ

Voja je vozio…

Andrija ga pogleda ljutito. Uzima nož.

MICIĆ

(uplašeno)

Kunem se decom! To je sve što znam! Za to mi je rekao. I rekao je da će me ubiti ako mi kaže za druge. Ili ako ja nekome kažem

Andrija ostavi nož. Uzme traku.

MICIĆ

(molećivo)

Hoćeš da me pustiš?

Andrija mu prilazi sa trakom.

Micić ga gleda u oči. Prestravi se u trenutku.

MICIĆ

(mucajući)

Tii..ttii…ti si Anin…

Andrija mu zalepi traku preko usta. Omiriše Micića. Napravi zgađeno lice.

ANDRIJA

Već smrdiš na leš.

Andrija odlazi do drveta. Micić pokušava da se oslobodi sa stolice. Ludački se trese. Pokušava da otkine konopce kojima je vezan. Andrija seče konopac. Konopac PUCA.

Andrija mahne Miciću.

Micić MUMLA. Andrija okreće glavu. Stolica sa Micićem pada. Andrija odlazi od vrha Avale. Iz daljine odjekne TRESAK (off).

Andrija odlazi u šumu. SOVE (off) odzvanjaju.

ENT/ekst. yUGO 45/avalski put – nOĆ/noć

Andrija vozi. Kiša počinje da PADA(off). Andrija uključuje brisače.

Andrijino lice je bez ikakve ekspresije.

Andrija pali radio.

 

SPIKER SA RADIJA (OFF)

A sada za sve spavalice, evo jedinog razloga da u ovom trenutku legnete u krevet i ne budite se do sutra : najnovije vesti!

Andrija nasloni glavu na gornji naslonjač.

Andrija daje gas.

ENT. pOLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – dAN

Jutro. Popović ulazi u stanicu. Radović ga dočekuje na hodniku.

POPOVIĆ

Radoviću, ti kao dobro jutro sigurno ne obećavaš puno.

Popović prođe pored njega. Pozdravi se sa DRUGIM UNIFORMISANIM POLICAJCEM. Radović krene da prati Popovića.

POPOVIĆ

Da pogodim : imaš nešto novo za mene? Neku sekiru, čedoubistvo, obračun oko međe ili poplavljenog podruma?

Popović se penje uz stepenice.

Ent. prvi sprat policijske stanice u majke jevrosime – dAN

Popović ulazi u hodnik. Radović ga prati u stopu.

RADOVIĆ

Ništa interesantno. Sem još jednog nestanka.

Popović ide prema svojoj kancelariji.

POPOVIĆ

Slušam te, Radoviću?

Radović vadi papir iz fascikle.

RADOVIĆ

Izgleda da je nestao Micić, novinar “Jutarnjeg glasnika”.

Popović se ironično nasmeši.

POPOVIĆ

A, njegovu rubriku redovno preskačem.

Radović daje izveštaj Popoviću.

RADOVIĆ

Pa, izgleda da je i on odločio da preskoči čitav jučerašnji dan tako što će ga provesti u bašti kafani “Grgeč”. Nije hteo da ode kad je bio fajront, drao se, momak iz Žandarmerije je prišao, Micić ga gurnuo, krenuo da beži i nestao. Žena je prijavila da se nije pojavljivao u kući od juće. Nije joj bilo nešto specijalno žao, pa mislim da bi je trebalo privesti.

Popović otvara vrata kancelarije.

ENT. popovićeva kancelarija – dAN

Popović stavlja papir na sto.

POPOVIĆ

Najverovatnije se trezni ispod nekog kontejnera u Bulevaru. Je l’ si video sa porodicom taksiste?

Radović sede preko puta Popovića.

RADOVIĆ

Jesam. Nije imao problema, omiljen među kolegama. Jednostavno, savršen čovek za taksistu. Samo…

Popović skida jaknu.

RADOVIĆ

(nastavlja)

…ima jedan problem. Žena mi je rekla.

Radović se približi Popoviću.

RADOVIĆ

Tip je iz DB-a. Penzionisan.

POPOVIĆ

Pa?

Radović se nelagodno namesti u stolici.

RADOVIĆ

Mislim da će oni da preuzmu.

Popović se nasmeje.

POPOVIĆ

Nek’ preuzmu. Ako vole da se bave pljačkama taksista, blago njima.

Radović se nasloni na sto. Popović mu skloni ruke sa stola.

POPOVIĆ

Hvala ti!

Popović sedne u stolicu.

Proba da otvori fioku na stolu. Fioka je zaglavljena. Popović je besno vuće.

Radović ga posmatra.

RADOVIĆ

I šta radimo sa taksistom? Mislim, samo njima da prepustimo…

Popović besno vuče fioku.

POPOVIĆ

(ne gledajući u Radovića; dok vuče fioku)

Naša opština, naš slučaj! Ispitaj okruženje…

Radoviću je nelagodno.

RADOVIĆ

(polako)

Ali, znate, on je…iz Službe…

Popović uspe da otvori fioku. Raspu se papiri iz fioke.

POPOVIĆ

(viče)

Papiri će me ugušiti jednog dana! Već imam košmare od njih, mamu im jebem!

Besno zatvori fioku. Proba da otvori ponovo. Zaglavljena je. Popović besno izdahne.

POPOVIĆ

Dobro, Radoviću, šta ‘oćeš sad? Da zatvorim slučaj? Ne. Da ga prepustim Bezbednosno – Informativnoj Ageniciji? Ne. Šta je rekao vajni nam premijer sinoć na Prvom? Poštovanje zakona. Prema tome, ako mi, kao najodgovornija institucija u državi ne poštujemo zakon, zakon od koga jedemo hleb svoj nasušni onda kako očekuješ da ga poštuju kamiondžije, mesari, lekari, profesori, đaci i tako dalje?

Pogleda Radovića očekujući odgovor. Radović ga gleda zbunjeno.

POPOVIĆ

(srdačno)

Ti nisi iz Beograda, Radoviću?

Radović se zbuni još više.

RADOVIĆ

Iz Loznice.

Popović se zavali u fotelju.

POPOVIĆ

Vidiš, ti si iz Loznice stigao u Beograd da bi se školovao? I želeo si da budeš policajac?

Radović ga gleda zbunjeno.

POPOVIĆ

Slobodno reci.

Radović stidljivo prevrne očima.

RADOVIĆ

Hteo sam da budem biolog. Ali moji nisu imali para, mi smo sa sela…

POPOVIĆ

(prekine ga)

Ja sam hteo da budem pandur. Od prvog dana. Od vrtića. I uspeo sam. Za mene možeš da kažeš da sam srećan u životu. Iako me niko nije podržavao. Svi moji ortaci mrze policiju. Potpuno ih razumem : i ja sam je mrzeo.  Moji roditelji nisu mogli da veruju. Intelektualci iz centra. Celog života su govorili protiv vojske i policije. “Totalitarna družina”, mudro bi ispalio moj otac za svakim ručkom. I eto ti moje tužne priče koju crnci iz Kanzasa zovu bluz. Postao sam ono što sam želeo, ali sada me svi mrze.

Radović je zbunjen.

RADOVIĆ

Ali, ako ste znali da svi mrze policiju, zašto ste postali…

(zastane čekajući Popovićevu reakciju)

…policajac?

Popović se široko nasmeje.

POPOVIĆ

Gledao sam previše filmova kad sam bio klinac.

Ponovo se zavali u stolicu.

POPOVIĆ

I to je suština ovog dosadnog govora koji si upravo čuo : pravda će biti zadovoljena, a ja im ne dam slučaj, jer ću ga ja rešiti. Jer verujem u svoj posao.

(uperi prstom u Radovića)

Za razliku od tebe.

Radović se namršti.

RADOVIĆ

Ali ja se trudim…

POPOVIĆ

Niko ti ne spori. Štaviše, ovde se najviše trudiš posle mene. Ali ne voliš ga. Radije bi bio na Durmitoru i pravio herbarijum. A ja bih rešavao slučajeve…

Popović stavi noge na sto.

POPOVIĆ

…bili DeBeovci ili ne. Šta je sa taksijem?

Radović izvuče još jedan papir iz fascikle.

RADOVIĆ

Skinuli smo gomile otisaka.

POPOVIĆ

Ćorsokak. Taj je turbinisao po ceo dan, a svako ko uđe u taksi se uhvati bar za otvarač brave. A komandna tabla?

Radović gleda u pair. Popović udara prstima po stolu.

RADOVIĆ

Sem taksiste su skinuli još jedan desni palac i kažiprst sa radio stanice.

Popović prestane da lupa prstima.

POPOVIĆ

Identifikacija?

Radović pogleda u papir.

RADOVIĆ

Da. Pripadaju izvesnom Andriji Joviću. Pokojnom Andriji Joviću.

Popović značajno pogleda Radovića.

ENT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – dAN

Andrija leži u krevetu. Gleda u plafon. Uzima papir. Precrtava još jedno ime.

Andrija zatvori oči.

ENT. stan – noĆ

Andrija ulazi kroz vrata stana.

ANDRIJA

(veselo)

Stigao sam…

Andrija se kreće kroz rastureni stan. Kod kauča je rasuta gomila papira. Ide prema komodi. Sve fioke su otvorene. Stvari su razbacane po podu. Andrija uleće u spavaću sobu.

ENT. spavaća soba – nOĆ

Andrija se zaprepasti.

Vraćanje na

ENT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – dAN

Andrija otvori oči.

Na plafonu se pojavila fleka od vlage. Andrija pogleda na ručni sat.

Insert, ručni sat, andrijin ugao gledanja

Kazaljke pokazuju devet sati.

Andrija pogleda kroz prozor.

Vrana i dalje stoji na drvetu.

Andrija uzima diskmen sa stola. Stavlja slušalice na uši.

Pesma Discipline kičme “TATA, Mama”

 

ENT. hODNIK ZGRADE U ZETSKOJ – dAN

STANARI prolaze pored vrata stana u prizemlju. Vrata su ogrebana na sredini.

ENT. stan u zetskoj – dAN

Vrata špajza su zaključana. Ispod vrata izlazi voda.

EnT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – dAN

Andrija leži polu zatvorenih očiju. Sluša muziku sa diskmena. Razvlači vrat sa leve na desno stranu. Gleda u plafon.

Andrija bolno zatvori oči.

ENT. spavaća soba – nOĆ

Andrija sa stravom gleda u krevet. Krevet je ispremeštan i prazan. Istrčava iz spavaće sobe.

ENT. sTAN – nOĆ

Andrija u panici tumara stanom. Ne zna na koju stranu da krene. Pokušava nešto da izusti, ali ne može.

ANDRIJA

M…

Izleće iz stana.

VRAĆANJE NA

EnT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – dAN

Andriji ide jedna suza niz obraz.

Andrija skida slušalice diskmena sa ušiju.

Andrija ustaje iz kreveta.

EKST. parking psihijatrijske bolnice u palmotićevoj – dAN

Popović zaključava vrata automobila “pežo 406”. Radović ga gleda.

Popović kreće prema ulazu. Radović ga prati.

RADOVIĆ

Ne znam šta ćemo ovde…

POPOVIĆ

Da proverimo šta si našao na radio-stanici u taksiju.

Radović stigne Popovića. Stane pored njega.

RADOVIĆ

Dečko je mrtav godinu dana..

POPOVIĆ

Ali zato njegov duh živi u vozilima “Beo taksija”?

Popović dolazi do glavnog ulaza u bolnicu.

Otvara vrata.

ENT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – dAN

Andrija se sprema. Oblači sivo odelo. Stavlja kravatu oko vrata. Iz ormana vadi torbu. Otvara je.

Insert, detalj, sadržaj torbe :

Torba je puna štapina dinamita. Pored štapina su dva mobilna telefona, crna izolir traka, upaljač i držač za upaljač.

Andrija pogleda u traku.

Uzima još jedan kolut trake. Stavlja u torbu. Uzima torbu.

Andrija kreće prema izlazu iz kuće.

Otvara vrata. Okrene se ka krevetu. Pogleda kroz prozor.

Gavran odleti sa grane.

Andrija se nasmeje.

Zatvara vrata sa sobom.

 

EKST. dvorište kuće u strahinjića bana – dAN

Andrija se zagleda u sunce koje obasjava dvorište. Priđe drvetu. Skine jednu grančicu sa jele. Posmatra je. Zakači je na rever.

Izlazi iz dvorišta.

ENT. psihijatrisjka bolnica u palmotićevoj – dAN

Radović uplašeo stoji naslonjen na zid. Pored njega prolaze PACIJENTI. Jedan od njih ga uštine za ruku. Radović se trgne.

RADOVIĆ

(besno)

Možemo da požurimo?

Popović ga pogleda iznervirano.

POPOVIĆ

Navikni se na okruženje, Radoviću. Čuo sam da za nas imaju posebne prostorije.

Radović spusti pogled.

RADOVIĆ

Duhovito.

Popović se nasmeje.

POPOVIĆ

(sa ironičnim osmehom)

Zato sam kapetan. Svaki dan gledam smrti u oči sa osmehom

Iz ordincije izlazi DOKTORKA (trideset i pet godina, visoka, vitka, crne kose i očiju, u isflekanom bwelom mantilu)

Popović je odmeri pogledom. Doktorka ga pogleda i krene hodnikom desno. Popović je uhvati za ruku.

POPOVIĆ

Izvinite

Pokaže joj značku.

 

POPOVIĆ

Ispektor Popović iz SUP-a Stari Grad.

Doktorka zastane.

Doktorka

Uhvatili ste nekog begunca?

Radović je pogleda zbunjeno.

POPOVIĆ

Ne. Tražimo informacije o jednom preminulom pacijentu.

Doktorka nastavi dalje.

DoKTORKA

Kada uhvatite tri begunca koji vršljaju po gradu već sedam dana, onda možemo da razgovaramo.

Doktorka odlazi. Popović krene za njom.

EnT. hodnik psihijatrijske bolnice u palmotićevoj – dan

Popović ide za Doktorkom.

POPOVIĆ

Sačekajte!

Doktorka se okrene.

DOKTORKA

(besno)

Već pet dana vas zovemo. Ne dolazite. Bila su samo dva pozornika koji su saopštili da oni ne jure, citiram, “..ludake po parkovima”. Prema tome, ako niste došli da razgovaramo o tome možete slobodno da odete ili do upravnika ili napolje.

Popović je besno pogleda.

POPOVIĆ

(iznervirano)

Slušajte, gospođo, taj slučaj bi trebalo da prijavite nekom drugom. Ostaviću Vam telefon inspektora zaduženog za Bekstva. Imamo službu za hvatanje psihijatrijskih bolesnika.

ENT. pSIHIJATRISJKA BOLNICA U PALMOTIĆEVOJ – dAN

Radović je naslonjen na zid. Prilazi mu PACIJENT.

ENT. hODNIK PSIHIJATRIJSKE BOLNICE U PALMOTIĆEVOJ – dAN

Doktorka pogleda u Radovićevom pravcu.

DOKTORKA

Recite ovom Vašem kolegi da se ne plaši. Samo ih iritira.

Popović uzme papir iz džepa.

POPOVIĆ

(gledajući Doktorku u oči)

Možemo onda da razgovaramo?

Doktorka stavi ruke na kukove.

DOKTORKA

Recite : šta Vam treba?

Popović daje doktorki papir.

POPOVIĆ

Vaš pacijent, Andrija Jović. Preminuo je pre…

ENT. hODNIK PSIHIJATRIJSKE BOLNICE U PALMOTIĆEVOJ – dAN

Radović pokuša da se otarasi Pacijenta.

RADOVIĆ

Dobro, ajde, beži sad.

Pacijent

(izgubljeno)

Reci mi, reci…koliko možeš da postigneš?

Radović pokušava se izvuče. Pogleda u Popovića.

Insert, popović, radovićev ugao gledanja :

Doktroka besno vraća Popoviću papir koji joj je dao. Popović se žučno raspravlja sa njom.

Pacijent se unese Radoviću u lice.

PACIJENT

(izgubljeno)

Reci mi, reci…koliko možeš na sto metara?

Radović posmatra Pacijentovo izgubljeno lice.

RADOVIĆ

(uplašeno)

Ne znam. Nisam nikad trčao.

PACIJENT

Nisi? A kako?

Radović odgurne Pacijenta.

RADOVIĆ

Tako što nisam!

Doktorka se okrene prema Radoviću.

RADOVIĆ

(smireno)

Nisam.

Pacijent ga gleda uplašeno.

PACIJENT

Ti si trkač…sigurno…mora da si trkač…

Pacijent krene da se smeje. Radović krene da ga zaobiđe. Doktorka prilazi Radoviću.

Pacijent prati Radovića.

PACIJENT

(ravno)

Ti si trkač…sigurno…imaš dres…

 

ENT. hODNIK PSIHIJATRIJSKE BOLNICE U PALMOTIĆEVOJ – dAN

Radović pritrčava Doktorki.

RADOVIĆ

(besno; Doktorki)

Skinite ga sa mene. Kako Vi uopšte vodite računa o pacijentim?

Popović prilazi. Doktorka hvata Pacijenta za ruku. Odvodi ga od Radovića.

DOKTORKA

Hajde, Marko, pusti ga…

Pacijent pokušava da se otrgne.

PACIJENT

On je…on je trkač…on…siguran sam…on me juri.

Radović se razbesni.

RADOVIĆ

(viče)

‘Oćete da ga ja sklonim ili Vi?

Doktorka sklanja pacijenta.

DOKTORKA

Smirite se! Ovo je bolnica!

Doktorka drži Pacijenta za ruke. Popović posmatra Pacijenta. Oči su mu fiksirane na Radovića.

PaCIJENT

(ludački)

Trkač… trkač…prati…

Doktorka se okrene ka Popoviću.

DOKTORKA

(strogo)

Izađite!!!

Popović krene ka izlazu. Radović gleda u pravcu pacijanta. Doktorka ga vuče u sobu.

Radović i Popović idu hodnikom. Pacijent viče za Radovićem.

PACIJENT

(ludački)

On je…on…

Popović se ne okreće.

OTVARANJE VRATA

EKST. pARKING PSIHIJATRIJSKE BOLNICE U PALMOTIĆEVOJ – dAN

Radović prati Popovića.

RADOVIĆ

Je l’ ste čuli onog manijaka? Ne znam samo šta smo tražili u ludnici.

Popović otvara kola.

POPOVIĆ

(razočarano)

Altruistu. To smo i našli.

Radović ga gleda zbunjeno. Popović otvara vrata “Pežoa 406”.

LUPANJE VRATIMA

Ent. Popovićev pežo – dAN

Popović sedi u kolima. Pali automobil.

Radović stoji pored njega. Besno gleda u Popovića.

RADOVIĆ

A da se mi malo bavimo slučajem?

Popović gasi automobil.

POPOVIĆ

A čime misiš da se bavimo? Imamo nestalog taksistu koji je bivši radnik DB-a sa zadacima koji se protežu od ubistava do obezbeđenja predsednika. Njega je oteo mladić sa ulice u sred dana koji je prethodno podigao beskućnika, koji je takođe u zemlju propao, i oteo taksi. Taksi je ostavljen dve ulice niže. Od leša ili taksiste – ništa.

Popović se orkene prema Radoviću.

POPOVIĆ

(nastavlja)

Onda, otisci sa radio-stanice ukazuju na izvesnog Andrija Jovića, koje je mrtav već godina. Ipak, otisak ne ostaje godinu dana na svom mestu, ma koliko nestali ne upotrebljavao svoju radio-stanicu. Interesantno za već pomenutog Andriju je…

Upre prstom u Radovića. Radović ga gleda zbunjeno.

POPOVIĆ

Ti tu zbunjenu facu furaš kao zaštitini znak. Ali, da nastavim : Andrija je završio u ludnici jer je otkrio leš svoje majke. Koju je neko ubio. Zašto: pisala je o zločinima DB-a.

Popović pali automobil.

POPOVIĆ

To su, inače, oni slučajevi koje je Premijer sinoć okarakterisao kao “uznapredovale”.

Radović pogleda Popovića besno.

RADOVIĆ

A Vi ne biste da poštujete zakon? Hoćete da radite kako Vam padne na pamet.

Popović se unese Radoviću u lice.

POPOVIĆ

Je l’ si obavio uviđaj kako treba? Nisi. Je l’ si obezbedio dokaze? Nisi. Je l’ te nije interesovalo zašto idemo u bolnicu? Nije. Je l’ si probao nešto da povežeš u sistem u cilju da eventualno otkriješ počinioca otmice, ubistva, pljačke ili čega god? Nisi.

Radović se uskomeša.

RADOVIĆ

Uradio sam sve što ste mi rekli?

Poppvić se nasmeje.

POPOVIĆ

Nisi.

Pali automobil.

POPOVIĆ

Prema tome, ako žele da se poštuje procedura, onda oni moraju prvi da je poštuju. Lako je biti pametan na Prvom kanalu od pola devet kada te svi šatro razumeju, a niko se ne seti da upotrebi mozak.

RADOVIĆ

Ne možete da mrzite one koji su Vas doveli na mesto. Usotalom…

Popović izvozi kola sa parkinga.

POPOVIĆ

(prekine Radovića)

Uostalom, šta? Mrzim ih jer ne rade svoj posao. Ja se trudim da ga obavim kako valja : da nađem zločinca. Ako to podrazumeva da smatram svoj posao bitnijim i časnijim od prodaje fabrike, onda ću drage volje prekršiti njihov usrani zakon.

Radović ga gled zaprepašteno.

RADOVIĆ

(ljuto)

Ovako nešto nisam očekivao od Vas. Da pljujete na svoje pretpostavljene. Mi smo tu da slušamo. I poštujemo zakon.

POPOVIĆ

I tačka. Tako?

Radović ga pogleda krajnje zbunjeno.

RADOVIĆ

Šta sa tačkom?

POPOVIĆ

To si hteo da kažeš. “Tačka”.

Radović je i dalje zbunjen.

POPOVIĆ

Nema veze. Ti si ionako trkač.

Radović ga pogleda zajedljivo.

POPOVIĆ

I šta imaš od jutros što bismo mogli da povežemo u sistem od tri?

RADOVIĆ

Otkud znate da je ovo sistem od tri?

POPOVIĆ

Ako nisu povezani, ti postaješ vođa naše male družine. Ili ćeš da radiš sam, a ja se ponosno povlačim u saobraćajce.

Radović okrene glavu. Gleda kroz prozor. Razmišlja.

RADOVIĆ

Vladana Micića.

Popović se zamisli.

POPOVIĆ

Meraklija iz “Grgeča” od jutros?

Radović nezainteresovano gleda kroz prozor.

RADOVIĆ

Da. On je napao nekoliko nedelje pre ubistva u svojoj kolumni. S tim da ona nije tražila našu zaštitu.

Popović digne glavu prema retrovizoru.

POPOVIĆ

Što je slavni kolumnista znao. Ili ne? Izgleda da se ovih dana sve vrti oko pokojnika.

Popović nastavlja da vozi. Radović gleda kroz prozor.

RADOVIĆ

(ljutito)

Nije ni čudo što niko ne radi sa Vama.

POPOVIĆ

Trudim se održavam reputaciju.

Radović se besno okrene ka Popoviću.

RADOVIĆ

Kako Vas nisu smenili za sve ovo vreme? Govorite protiv države, vređate, stalno ste nadrkani. Je l’ ste nekad, bar nekad, bili normalni?

Popović ne obraća pažnju na Radovića.

POPOVIĆ

Od kada radim, ne.

Radović se ponovo nasloni na sedište.

RADOVIĆ

(iznervirano)

Sa Vama nema razgovora.

Popović se ironično nasmeje.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija u odelu vozi.

Na sedištu pored je prazna torba.

ANDRIJA (V.O.)

Voja je išao sa mnom u osnovnu školu. Bio je klasičan odeljenski siledžija, proizvod pevača Ivana Gavrilovića i trojice starije braće mangupa. Bio je sa čuvenim “kockica” društvom iz mog bivšeg boloka zgrada.

Andrija skeće levo.

ANDRIJA (V.O.)

(nastavlja)

Kao i većinu, maltretirao me u osnovnoj. Plašio sam se bilo kakvog kontakta sa njim. Od tada je prošlo dosta. Voja je ostao sitni siledžija sa Bežanijske kose. Samo što je počeo da radi za Službu. I učestvuje u ubistvima.

EKST. bežanijska kosa – dAN

Andrijin Yugo skreće na raskrsnici.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija posmatra kuće pored kojih prolazi. Na ulazu u jednu vidi RADNIKE kako unose stolove. Iznad kuće je venac. Andrija prođe kuću.

EKST. vojina kuća – dAN

RADNICI unose stvari u dvorište kuće. Oko sredine su poređane stolice i gajbe sa pićem. Oko toga je više buketa cveća i joč jedan veliki venac. Pored, u natkrivenom prostoru, je parkiran automobil “BMW” bele boje. Iz automobila TREŠTI MUZIKA.

Pored automobila je VOJA (dvadeset četiri godine, nizak, nabildovan, male glave i ekstremiteta, u majici kratkih rukava). Pere prozore na automobilu. Radnici prolaze pored njega. On im rukom pokaže gde da stave sto. Andrija ulazi u dvorište. Voja ga ne primećuje. Ostavi sunđer na zemlji i krene da ulazi u kuću.

Andrija krene prema njemu.

ANDRIJA

(povičenim tonom)

Vojo?

Voja se okrene. Gled au Andriju zbunjeno.

VOja

(mucajući)

Šššta hoooćeš?

Voja ga gleda sumnjičavo. Andrija se nasmeje.

ANDRIJA

(sa osmehom)

Čestitam na venčanju!

Voja mu se približi.

VOJA

(strogo)

Hvala, brate!

Andrija ga poljubi tri puta. Voja ga gleda zbunjeno. Andrija posmatra kuću.

ANDRIJA

Lepa kuća, druže! Bolje ovako nego u nekoj zadimljenoj kafandžugi!

Okrene se ka Voji.

Voja krene da se grohotom smeje.

Andrija ponovo posmatra kuću. Voja prestane da se smeje. Zagleda Andriju.

VOJA

(zamuckujući)

Aaaa štta ti imaaaš da mi čessstitaaš?

Andrija ponovo pogleda Voju.

ANDRIJA

Takav je red! Zar ne?

Voja mu se približi. Zagleda ga.

VOJA

Poooznat si mi.

Andrija se nasmeje.

ANDRIJA

Pa, znamo se od kada si živeo tamo kod stanice na kraju Prve mesne.

Voja ga pogleda iznenađeno.

 

ANDRIJA

Viđali smo se često, al’ se ne sećaš.

Voja ga pogleda ozbiljno.

VOJA

Tiii siii neki zaaaajebant?

Voja mu se unese u lice.

VOJA

‘Aaaajde, mrr’š napoljlje!

ANDRIJA

Nisi tako mislio kad sam dolazio na rođendane. Sećaš se : boksovasli smo, skakali po stepenicama, pa masne fote gde si uvek bio najomiljeniji…!

Voja ga zagleda sa strane.

VOJA

Išaaao si u Gunduuuulić?

Andrija se zamisli.

ANDRIJA

Da. Išao sam.

Voja se osmehne.

VOJA

Pppaaa, znaaam te! Ti siii išao saaa mnom u odeljenjeeee.

Andrija ga potpaše po ramenu.

ANDRIJA

Pogodio si.

Voja se isto nasmeje.

VOJA

Saaamooo se nneee sećam dda saaaaaam te zvao na svadddbu. Paaali!

Andrija ga ponovo potapše po ramenu.

 

ANDRIJA

(prekine ga)

Zvao me Raka.

Vojin osmeh se u trenutku zaledi.

ANDRIJA

(nastavlja)

Mogli bismo da porazgovaramo u kući….

Voja pokaže rukom Andriji da uđe.

ENT. vOJINA spavaća soba – dAN

Voja ulazi prvi. Andrija zatvara vrata za njim.

VOJA

(malo nervozno)

Slušaaaaj, brateee, to štooo…

Andrija zaključa vrata od sobe.

Voja poskoči do komode. Andrija izvadi mobilni telefon iz unutrašnjeg džepa.

ANDRIJA

Šta si nervozan! Ženiš se sutra! Opusti se! Samo da porazgovaramo…

Voja se skloni od komode.

VOJA

To za ooonu maaalu sammm se samooo napio! Nije bilo ozbiljno. Reci Raki da smoooo seee Vesssna i jaaaa pomirilllli.

Andrija sedne na krevet.

ANDRIJA

Vojo, Vojo, ne moraš meni da govoriš! Prijebalo ti se i šta ćeš! Takav je život!

Igra se sa mobilnim telefonom.

 

 

ANDRIJA

U jednom trenutku imaš ženu, kuću, pare, sve što ti treba, a u drugom…

Andrija PUCNE prstima.

ANDRIJA

(nastavi)

…si gotov.

Pogleda ga prodorno.

ANDRIJA

Kao ti, na primer. Bio si vozač kad su odradili novinarku pre godinu dana.

Voja se zatrči prema komodi.

Andrija ustane. Izvuče “tetejac”. Repetira. Uperi u Vojinu glavu.

Voja stane.

ANDRIJA

Sačekaj da čuješ, Vojo. U svakom slučaju, odradio si posao. Ono što mene zanima je ko ga je namestio baš tebi?

Voja ga gleda.

VOJA

Nee znaam štaaa pričaaš!

Voja i Andrija se gledaju.

ANDRIJA

Verenica ti je jako lepa.

Voja se oprezno približava vratima. Gleda kroz otvoren prozor. Andrija se okrene ka prozoru.

ANDRIJA

Visoko oko 170, crna, duga kosa, vitka, dobre sise, nosila je farmereke podvrnute sa donje strane…

(zamisli se)

…”Sisli” majicu na bretele i bele sandale. Išla je sa sestrom u šoping. Pvo su otišle do Sava Centra, pa…

Voja brzo ode do prozora. Izbaci glavu kroz prozor.

Insert, dvorište, vojin ugao gledanja :

VOJIN BRAT stoji sa radnicima.

Andrija se okrene ka Voji.

ANDRIJA

Ako ti se ženi sutra, ne bi to radio da sam na tvom mestu…

Andrija izvadi mobilni telefon. Okrene broj.

EKST. bežanijska šuma – dAN

U “Tojoti Aris” je VOJINA VERENICA. Vezana je za vozačevo mesto. Usta su joj prelepljena izolir trakom

Oko struka je obmotana štapinima dinamita. Na stomaku je izolir trakom zalepljen mobilni telefon. Pored mobilnog je plastični detonator iz koga viri gomila žica. Žice su sprovedeno do štapina dinamita.

Na svakom štapinu je modifikovani plastični upaljač. Sistem za paljenje je preko kremena koji pali fitilj.

Vojina verenica plača. Lice joj je u prestravljeno.

ZVONJAVA MOBILNOG

Upali se crveno svetlo na detonatoru zalepljenom pored mobilnog telefona.

Pale se upaljači na štapinima dinamita.

Vojina verenica CVILI.

Rastrojeno gleda oko sebe.

ENT. vOJINA SPAVAĆA SOBA – dAN

Andrija pruža mobilni telefon Voji. Voja uzima mobilni.

Sluša.

EKST. bEŽANIJSKA ŠUMA – dAN

Mobilni se uključuje. Vojina verenica CVILI.

ENT./ekst. vOJINA SPAVAĆA SOBA/vojina Kuća – dAN/dan

Voja drži slušalicu na uvetu. CVILJENJE(off) odzvanja slušalicom.

Andrija oduzme telefon Voji.

Stavi ga u džep sakoa.

ANDRIJA

Prepoznao si glas?

Voja spusti pogled. Vojin brat podigne pogled prema prozoru.

Vojin brat

Šta je bilo?

Voja digne glavu.

VOJA

(rasejano)

Niišta, bratee! Samoo…pppomeritee stollicee saaa…ulazaa. I…

Vojin brat ga posmatra.

VOJIN BRAT

Je l’ sve u redu?

Vojin brat se maši za crnu torbicu koja mu stoji ispod miške. Voja mu odmahne rukom.

VOJA

Jeeste, bratte! Evo, sadd silazim!

Voja se okrene ka Andriji.

ANDRIJA

Slušam…

Voja sedne na krevet.

VOJA

Gdeee jeee Vessnaa?

ANDRIJA

Nije još na Bežanijskom groblju, ali situacija može da se promeni.

Andrija izvadi mobilni iz džepa.

ANDRIJA

Moderna tehnologija je čudo. Ali nije ništa u poređenju sa ljudskom komunikacijom.

Andrija sedne na krevet.

ANDRIJA

(nastavlja)

Pošto se ženiš sutra, nadamo se, bolje je da požuriš…

Voja se pogladi po licu.

ANDRIJA

Poštedeću te ako me ne slažeš. Zato ne pokušavaj, jer mi nije problem da se vratim…kada proverim da li si lagao. Ili da se vratim samo po Vesnu.

Voja nervozno češe bradu.

ANDRIJA

Tvoj izbor.

Voja digne pogled ka Andriji. Pokušava nešto da kaže, ali se premišlja. Andrija se igra sa mobilnim telefonom.

Voja UDARI rukom o jastuk.

VOJA

(nervozno)

Jaaa samm samoo voziooo. Izz mog konbijja smoo je ppratili.

Andrija pogleda Voju u oči.

ANDRIJA

(naredbodavno)

Ko je odradio?

Voja spusti pogled.

 

VOJA

Jooksa. Ddrži kladžžuu naa Zvezdari. “Džžž”,

Andrija mu se nasmeje.

ANDRIJA

Požuri! Nemam ceo dan da izigravam logopeda!

Andrija okreće broj na mobilnom. Voja se preznojava.

VOJA

Džoker! Taako se zovee.

 

Andrija ostavi dirke mobilnog telefona.

ANDRIJA

Gde na Zvezdari?

VOJA

Kood pozoriššta.

Andrija ustaje sa kreveta.

ANDRIJA

Ko je naručio?

Voja digne glavu.

VOJA

Nee znaam!

Andrija krene da okreće brojke na telefonu.

VOJA

(nervozno)

Mmajke mii mojee, nee znaam!

Andrija okrene tri cifre.

EKST. bEŽANIJSKA ŠUMA – dAN

ZVONJAVA MOBILNOG (off)

Pale se crvene lampice na detonatorima.

Vojina verenica plače. Pokušava da se oslobodi.

Jedan detonator nije uključen.

EKST. vOJINA SPAVAĆA SOBA – dAN

Andrija drži mobilni. Voja histerično ustaje.

VOJA

(histerično; kroz plač)

Ppaandur! Izzz Keeve Jevrosimee! Kkunem se, nee znam kkako se zovee! Daao jee svakomm po deseeet hiljadda eevra. Zzzovu gaa Ggaavvran!

Andrija prekida vezu na mobilnom telefonu. Vadi papir iz džepa. Baca ga u Vojinom pravcu.

ANDRIJA

Za pola sata nazovi na ovaj mobilni. Ako budeš zvao ranije ili tvoji burazeri i ti krenete da me jurite ovim lepim “bembarama”…

Andrija stavi mobilni telefon u džep.

ANDRIJA

(nastavi)

Mislim da ne moram dalje da ti objašnjavam.

Andrija ustaje. Otvara vrata od spavaće sobe. Vraća “tetejac” u sako.

ANDRIJA

I stvarno se ne sećeš…dvorište, kockice, sedamdeset petaja do škole i nazad.

(pokazuje prstom)

Ja sam tu stanovao, u Stojana Aralice kod Veselog u zgradi…

Voja ga gleda besno. Andrija se ironično nasmeje.

ANDRIJA

Bar ćeš se ovoga sećati.

Andrija izlazi.

 

ENT. vOJINA KUĆA – dAN

Andrija stavlja naočare za sunce. Vojin brat miu pritrčava.

VOJIN BRAT

Alo, bre, šta se dešava?

Vojin brat vadi pištolj iz torbice. Andrija mu se osmehne. Krene prema izlazu. Vojin brat izvlači pištolj.

Voja se pojavi na prozoru.

VOJA

(histerično: bratu)

Sstanii! Puustii ga!

Vojin brat se okrene ka prozoru. Radnici stoje i posmatraju situaciju. Andrija zatvara kapiju. Vojin brat gleda ka kapiji.

Voja stoji na prozoru. Plače.

EKST. bEŽANIjSKA KOSA – dAN

Yugo 45 skreće istom raskrsnicom kojom je i došao.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija vozi. Pogled mu je fiksiran na put. Lice je bez ikakve ekspresije.

EKST. bEŽANIJsKA KOSA – dAN

Yugo 45 se spušta niz Bežaniju. Andrija baca mobilni telefon kroz prozor automobila.

EKST. bEŽANIJSKA ŠUMA – dAN

Vojina verenica plače. Crvene lampice su isključene.

Vojina verenica mokri u pantalone. Plače u isto vreme.

 

EKST. bEŽANIJSKA KOSA – dAN

Beli “BMW” izleće iz raskrsnice.

 

 

EKST. NOVI BEOGRAD – DAN

Yugo 45 prolazi pored Fakulteta Dramskih Umetnosti.

EKST. BEŽANIJSKA ŠUMA – DAN

Vojina verenica se trgne na ZVUK AUTOMOBILA (off). Beli “BMW” staje pored “tojote”. Voja izleće iz automobila. Krene da skine dinamit. Vojina verenica se uplašeno pomeri.

Voja pokušava da skine dinamit sa verenice. Pokušava polako da odlepi izolir tranku kojom su nalepljene štapine dinamita. Verenica uplašeno posmatra.

Voja nervozno odlepljuje dinamit.

Jedan štapin padne verenici na nogu.

Voja posmatra štapin. Upaljač pada na fitilj.

Voja se sablazni. Pobegne od “tojote” i vezane verenice. Verenica histerično pokušava da se oslobodi.

Dinamit pada na zemlju. Voja gleda uplašeno.

Vojina nevesta plače. Voja uzima mobilni telefon.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija se namršti.

Andrija stavlja naočare za sunce.

Andrija hipnotički gleda napred. Prolazi pored osnovne škole “Jovan Dučić”. Gleda u dvorište.

ENT. školsko dvoriŠTE – dAN

Voja tuče Andriju nogama dok Andrija leži na zemlji.

Voja se smeje. Andrija se ćutke diže.

VRAĆANJE NA

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija pretiče autobus GSP-a. Zagleda se u autobus.

ENT. Autobus – dAN

Voja sedi iza Andrije u punom autobusu. Voja ga davi sa zadnjeg sedišta. Vojin brat sedi pored i SMEJE se.

PUTNICI posmatraju scenu. Voja pušta Andriju.

ENT. sTAN – nOĆ

Andrija izleće iz stana.

EKST. ulica – noĆ

Andrija izleće iz ulaza. Unezvereno gleda levo – desno. Beli “BMW” kombi se brzo odvozi. Voja se okrene i baci opušak cigarete kroz prozor kombija. Andrijino lice se prestravi.

VRAĆANJE NA

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija naglo zakoči na semaforu. Zamisli se

LJUDI prelaze na pešačkom prelazu.

Andrija se zagleda u lice DEVOJČICE koja prelazi ulicu sa majkom. Majka se drži za ruku.

Devojčica skakuće dok prelazi ulicu. Andrija joj se osmehne. Devojčica se udari u nogu. Zaplače. Majka je vuče preko ulice. Briše joj suze. Andrija posmatra scenu.

Andrija baca grančicu iz revera kroz prozor.

ENT. kladionica “džoker” – dAN

JOKSA (dvadeset devet godina, debeo, visok, okruglastog lica, sitnih očiju, dugih ruku, sa velikm zlatnim lancem oko vrata(drži mobilni telefon u rukama. Prekida vezu. TELOHRANITELJ mu prilazi. Joksa mu besno uvaljuje mobilni telefon u ruku. DRUGI TELOHRANIOTELJ ustaje od stola iznad koga su okačeke kvote za utakmice.

Otvara pult za naplatu klađenja.

Joksa odlazi do vrata. Zatvara kladionicu. Drugi telohranitelj se vraća sa automatskom puškom “M-70” u rukama.

ANDRIJA (V.O.)

(nastavlja)

Sledeći je Joksa, beskrupulozni kladioničarski pilićar spreman da ubije u svakom trenutku. Da zgazi i uništi sve u okolini samo da bi se osetio moćno. Lokalni siledžija, poput stotine drugih sa Zvezdare. Mutav i sklon brzom gubljenju nerava.

Joksa vadi revolver “magnum 44” iz fioke za šankom. RADNIK U KLADIONICI uplašeno krene da beži. Joksa uperi pištolj u njega.

Radnik se polako vraća za pult.

Joksa uzima slušalicu fiksnog telefona. Okreće broj.

ENT. gavrančićeva kancelarija – dAN

Telefon ZVONI uporno. Otvaraju se vrata. Gavrančić ulazi u kancelariju. Pritrčava telefonu.

Gavračić sluša. Lice mu se smrači. Naglo spusti slušalicu. UDARI je jako.

Gavrančić uzima mobilni telefon. Okreće broj.

EKST. cENTAR GRADA – dAN

Yugo 45 prolazi centrom. Andrija posmatra ljude.

LJUDI prolaze gradom.

MLADIĆI I DEVOJKE sede u baštama kafića.

PROSJACI mole.

POLICAJCI zagledaju ZGODNE DEVOJKE.

DVA KLINCA se gurkaju na ulici.

Džipovi i luksuzni automobili prolaze ulicama. Prenatrpan autobus prolazi pored njih.

Andrija posmatra ulicu.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija daje gas. Namršti se.

ENT. bezbednosno – informativna agencija – dAN

DIREKTOR (pesdest pet godina, oštrih crta lica, velikog nosa, srednje visine, kratko ošišan, u odelu) prekida vezu na mobilnom telefonu. Ostavlja dokumente koje je držao u ruci na stolu.

Direktor mirno pali cigaretu. Zamisli se. Zavali se u fotelju. Gleda u plafon.

Direktor pritisne dugme na telefonu.

Direktor

(u slušalicu)

Pozovite mi Srđana!

Prekida vezu.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija vozi.

ENT. kladionica “džoker” – dAN

Joksa nervozno ide gore – dole po kladionici. Drugi telohranitelj posmatra okolinu. Prvi telohranitelj sedi na barskoj stolici. Joksa stane.

Nervozno cupka nogom.

ENT. pOLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – dAN

Poopović ulazi u stanicu. Radović ide za njim

ENT. prvi sprat policijske stanice u majke jevrosime – dAN

Gavrančić presretne Popovića.

GAVRANČIĆ

(autoritativno)

U kancelariju!

Popović krene za Gavrančićem. Radović ostane na hodniku. Popović ga pogleda sumnjičavo.

ENT. kLADIONICA “DŽOKER” – dAN

Drugi telohranitelj repetira “M-70”.

Drugi telohranitelj

Evo ga neko!

Joksa uzima “magnum 44”. Sakriva se iza šanka. Telohranitelj staje iza vrata.

KUCANJE NA VRATA

Drugi telohranitelj nervozno otvara vrata.

DEČKO (petnaest godina, mršav, visok, u širokim pantalonama i dukserici) se prestravi.

DRUGI TELOHRANITELJ

(dere se)

Šta ‘oćeš?

Dečko se trese od straha.

Drugi telohranitelj ga pusti.

DRUGI TELOHRANITELJ

Beži! Ne radimo.

Dečko otrčava od kladionice.

Drugi telohranitelj se okreće ka Joksi. Joksa spušta “magnum”.

Joksa

Zajebi ovo! Palimo!

Telohranitelj otvara kasu.

EKST. zvezdara – dAN

Yugo 45 staje kod Zvezdara teatra.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija pomera sedište unazad. Ispod sedišta je automat “hekler und koh”. Andrija ga repetira. Stavlja ga ispod sakoa.

OTVARANJE VRATA

Ent. kLADIONICA “DŽOKER” – dAN

Telohranitelji pakuju pare. Radnik iskoristi trenutak nepažnje i izleti iz kladionice. Telohranitelj krene za njim.

JOKSA

Pusti ga! Nemamo vremena!

EKST. park ispred kladionice – dAN

Radnik beži. Sudara se sa Andrijom. Andrija mu zapuši usta. Pokaže glavom prema napred. Radnik se trese od straha. Andrija pokazuje glavom prema obližnjoj zgradi. Radnik se trese. Potvrdno klima glavom.

ENT. kladionica “džoker” – dan

Joksa uzima torbu sa parama. Stavlja ruku ispod šanka. Uzima CD disk. Stavlja ga u džep košulje. Okrene se ka Prvom telohranitelju. Telohranitelj ga gleda.

JOKSA

(Drugom telohranitelju)

Idi po kola!

Drugi telohranitelj stoji.

JOKSA

Šta gledaš?

Drugi telohranitelj podigne M-70.

Joksa drži ruku na “magnumu”.

DRUGI TELOHRANITELJ

A naše pare?

Joksa gladi “magnum”.

JOKSA

Dobićeš ih kad zaradiš!

Drugi telohranitelj uperi M-70 u Joksu.

DRUGI TELOHRANITELJ

Sad sam ih zaradio!

Prvi telohranitelj uperi pištolj Drugom telohranitelju u glavu.

Joksa vrati ruku u pređašnji položaj.

JOKSA

(dere se)

‘Oćeš da slušaš sad, brate?

Približi mu se.

Drugi telohranitelj uperi M-70 u Joksu.

Prvi telohranitelj repetira.

Insert, detalj, oroz pištolja :

Prst pritiska oroz.

PUCANJ

DVA PUCNJA.

Drugi telohranitelj pada. Prvi telohranitelj pada.

Joksa pobegne ispod šanka.

Joksa uzima mobilni. Okreće broj.

ENT. gAVRANČIĆEVA KANCELARIJA – dAN

TELEFON ZVONI. Popović sedi preko puta Gavrančića. Gavrančić digne slušačicu i odmah je spusti.

GAVRANČIĆ

Je l’ se ti baviš otmicom taksiste ili obilaskom ludnica? A?

Popović ga pogleda.

POPOVIĆ

Bavim se policijskim poslom.

GAVRANČIĆ

Tako dobro se baviš da nisi otišao da razgovaraš sa porodicom taksiste?

Popović se meškolji u stolici.

POPOVIĆ

Bio je Radović…

Gavrančić se besno nasloni na sto.

GAVRANČIĆ

(dere se)

Radović je na obuci! Njegov posao je da uči!

Popović se uspravi.

POPOVIĆ

Slušajte…

GAVRANČIĆ

(prekine ga)

Nemam ja šta da slušam! Imaš ti da slušaš mene! Još uvek sam komandir stanice…

ENT. kLADIONICA “DŽOKER” – daN

Joksa baca mobilni telefon. Znoji se.

Drži “magnum” čvrsto u rukama.

TRESAK VRATA.

Leš drugog telohranitelja pada na leš Prvog telohranitelja.

Insert, detalj, m-70 :

Andrijine ruke uzimaju M-70.

Joksa teško diše. Vadi CD iz džepa.

GAVRANČIĆ (V.O.)

(nastavlja)

…i nećeš više da jurcaš za nekim tvojim slučajevima iz glave! To ti ja garantujem!

Andrija prilazi šanku. Joksa drži “magnum” i disk u rukama. Andrija uperi cev u čank.

Joksa se preznojava. Gleda čas u pištolj čas u disk.

GAVRANČIĆ (V.O.)

(nastavlja)

I da ti slučajno nije palo na pamet da izigravaš Šerloka Holmsa…

Joksa TEŠKO DIŠE. Okida “magnum”.

Andrija polako prilazi.

Joksa iza šanka čeka na Andriju. Uzima disk. Stavlja “magnum” u pantalone

GAVRANČIĆ (V.O.)

(nastavlja)

Svi ovde radimo kako nam se naredi, pa češ i ti!!!

Andrija se nasloni na šank. Joksa broji u sebi.

ANDRIJA

Izlazi!

Joksa izleti iz skloništa.

JOKSA

(molećivo)

Brate…

Andrija PUCA. Rafal pređe preko Jokisinih grudi. Andrija spušta “M-70”. Joksa se izvrne na šank. Padne na zemlju.

ENT. GAVRANČIĆEVA KANCELARIJA – dAN

Popović se igra prstima. Gavrančić ustaje sa stolice.

GAVRANČIĆ

(ljutito)

A sad se gubi dok se ne predomislm i ne pošaljem te u Kneza Miloša da regulišeš saobraćaj.

Popović ustaje.

ENT. kLADIONICA “DŽOKER” – dAN

Andrija uzima Joksin mobilni telefon. Okreće poslednji pozvan broj.

ENT. gAVRANČIĆEVA KANCELARIJA – dAN

POPOVIĆ

Razumem, majore!

ZVONJAVA TELEFONA

Popović pogleda telefon. Stoji na vratima.

Gavrančić gleda u Popovića

POPOVIĆ

Što se ne javite?

Gavrančić se okrene ka telefonu.

GAVRANČIĆ

Šta te bole kurac!

Popović se nasmeje. Stoji na vratima kancelarije.

Telefon uporno ZVONI.

Gavrančić pokaže Popoviću vrata prstom.

Popović stoji na vratima.

GAVRANČIĆ

Izlazi!

Popović se nasloni na vrata.

POPOVIĆ

Čim se javite. Možda propustite nešto bitno.

Telofon ZVONI i dalje.

Gavrančić gleda besno u Popovića.

Popović čeka na vratima.

Telefon odjednom prestane da zvoni.

Popović otvara vrata.

Gavrančić ga isprati besnim pogledom.

POPOVIĆ

(dok izlazi)

Niste morali zbog mene da se ne javljate. Ipak sam ja samo budući saobraćajac.

Izađe. Gavrančić uzima telefon u ruke.

ENT. kLADIONICA “DŽOKER” – dAN

Andrija uzima Joksin mobilni. Uzima i torbu sa novcem. Izlazi napolje.

Voja i njegov brat ulaze u kladionicu.

Gledaju u Andriju. Andrija stane na sredinu kladionice.

ANDRIJA

Momci, zar mi nismo završili?

Voja izvlači pištolj “zbrojovka”.

 

VOJA

(dere se; mucajući)

Neećeš da se zaajebavaš ssa mmnom, mmmamicu tii mrrtvu jjebem!

Andrija baca torbu sa novcem na pod.

ANDRIJA

(mirno)

Pogrešan odgovor

Voja nišani “zbrojovkom”.

Pucnjevi

Andrija puca RAFALNOM PALJBOM.

ENT. pOLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – dAN

Popović gleda ŽANDARME kako izleću iz stanice. Policajka dolazi do Popovića.

POPOVIĆ

Šta se dešava?

PoliCAJKA

Neka pucnjava na Zvezdari. Tražili su pojačanje od nas.

Popović radoznalo pogleda.

POPOVIĆ

Kakava pucnjava?

Policajka odlazi do kancelarije.

POLICAJKA

U kladionici kod Jokse.

Popović izleti napolje.

EKST. parking policijske stanice u majke jevrosime – dAN

Popović ulazi u policijska kola.

Kola kreću.

EnT. klADIONICA “DŽOKER” – dAN

Andrija prolazi pored mrtvog Voje. Gleda u njegovo nepomično lice. Vojin pogled je fiksiran na Andriju. Andrija uzima torbu sa parama sa zemlje.

Andrija izlazi iz kladionice.

ENT. hODNIK ZGRADE U ZETSKOJ – dAN

Voda iz stana u prizemlju počinje da se izliva na hodnik zgrade.

Komšija prolazi pored ne primetivši.

ENT. yUGO 45 – dAN

Andrija ostavlja Yugo. Izlazi iz automobila.

ENT. autobuska stanica na zvezdari – dAN

Andrija odlazi do tramvajske stanice. Čeka.

Pored stanice prolaze policijski automobili.

Andrija ih posmatra.

SIRENE odzvanjaju ulicom.

Tramvaj dolazi. Andrija ulazi u njega.

ENT. tramvaj – dAN

Andija se nasloni sa šipku. Otkopčava košulju. Raskopčava odelo. Primeti mrlju krvi na košulji. Ponovo zakopča odelo.

PUTNICI se guraju. Andrija posmatra Bulevar kralja Aleksandar. POLICAJAC zaustavlja tramvaj. Tramvajdžija staje.

Otvaranje vrata.

POLICAJAC

Molim Vas dokumete!? Pretres!

Andrija vadi ličnu kartu. Drži je u ruci. Beskućnik iz Makedonske se probija prema vratima. Pokušava da pobegne. Udari Andriju prolazeći.

Andrija ga pogleda. Beskućnik se okrene.

BESKUĆNIK

Dobar dan!

Krene da izađe na vrata kod kojih je Andrija. Policajac ga uhvati.

POLICAJAC

Gde si ti pošao?

Uhvati ga za vrat. Andrija mirno posmatra. Odjednom, krene da izađe. Drugi policajac ga uhvati za ruku.

Drugi policajac

Stanite! Dokumenta?

Andrija mu pruža ličnu kartu. Drugi policajac je zagleda.

Andrija izleti iz tramvaja. DEBELI POLICAJAC krene da ga zaustavi. Andrija ZAPUCA u njegovom pravcu. Debeli policajac se baci na asfalt. PUCA na Andriju.

Meci pogađaju obližnju fasadu.

Andrija trči između ljudi. Drugi policajac uzima “motorolu”.

Insert, ulica, andrijin ugao gledanja :

Ljudi se sklanjaju. Neki padaju na zemlju.

EKST. bULEVAR KRALJA ALEKSANDRA – dAN

Andrija protrčava pored Vukovog spomenika.

Policajci trče za njim.

Andrija preskače ogradu kod kluba “Tramvaj”.

EKST. ulica kneza danila – dAN

Andrija prolazi. Uleće u dvorište.

Ent. Dvorište u knez danilovj – dAN

Andrija ulazi u dvorište potleušice koja je pred raspadanjem. Ulazi u kuću.

ENT. potleušica – dAN

Andrija gleda ŽENU SA DECOM. Pokaže ženi rukom da ćuti. Žena pere ručno veš.

EKST. uLICA KNEZA DANILA – dAN

Policajac gleda okolo. Pogleda u dvorište.

ENT. dVORIŠTE U KNEZ DANILOVoj – dAN

Policajc uleće u dvorište. Ulazi u potleušicu.

SIGNAL VOKI TOKIJA(off)

Policajac prekida vezu na motoroli. ANdrija ga uhvati sa leđa. Udari ga. Policajac pada.

Andrija raskopčava policajčevu uniformu.

EKST. uLICA KNEZA DANILA – dAN

Andrija, preobučen u policajca, sa torbom u ruci, izlazi iz Knez Danilove. Kreće se ka centru.

Policajci na ulici ga pozdravljaju. Andrija im otpozdravlja.

ENT. poLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – dAN

SRĐAN (dvadeset pet godina, visok, crn, krupan, u majici na kratke rukave) ulazi u stanicu. POkazuje značku Policajki

SrĐan

Komadant Gavrančić?

Policajka mu pokaže na hodnik. Srđan odlazi.

ENT. gavraNČIĆEVA KANCELARIJA – dAN

KUCANJE.

Srđana ulazi. Gavrančić ga gleda zbunjeno. Srđan mu pokazuje značku. Srđan seda.

SRĐAN

Ja preuzimam stvar.

Gavrančić uplašeno klimne glavom.

SRĐAN

Dovedi mi tog inspektora!

ENT. hODNIK ZGRADE U ZETSKOJ – dAN

Predveče. Voda prokulja iz stana. Komšija otrčava na sprat.

Ent. KLADIONICA “DŽOKER” – dAN

Popovć posmatra uviđaj. Žandarm prilazi.

ŽANDARM

Pobegao je.

Popović stoji nad Joksinim lešom. Posmatra mu lice.

ZVONJAVA POPOVIĆEVOG MOBILNOG TELEFONA

Popović gleda okolo.

Insert, detalj, disk, popovićev ugao gledanja :

CD disk koji je Joksa držao u ruci kad ga je Andrija pogodio leži pored “magnuma” ispod barske stolice.

Andrija odlazi do barske stolice.

ZVONJAVA POPOVIĆEVOG MOBILNOG

Andrija uzima “magnum”. Uzima i disk. Disk stavlja u jaknu.

ANDRIJA

Momci, evo pištolja!

Daje POLICAJCU pištolj.

Uzima mobilni. Vidi da je Gavračić. Vraća ga u džep.

Izlazi. Pogleda Voju i njegovog brata. Leže pored mrtvih telohranitelja.

Pogleda u kvote okačene na zidu. Krv je preko listova papira.

ZVONJAVA POPOVIČEVOG MOBILNOG(off)

Popović uzima mobilni.

POPOVIĆ

(za sebe)

Dobro što nisam igrao ništa danas!

Popović se javlja.

Ekst. parKING PSIHIJATRIJSKE BOLNICE U PALMOTIĆEVOJ – nOĆ

Veče pada. Još uvek je između poznog dana i prvog sumraka. Nebo se oblači. Andrija posmatra nebo. Sprema se kiša.

Andrija posmatra ulaz u bolnicu.

Doktorka izlazi iz bolnice.

Andrija staje iza zida pored njenog automobila, “zastave 128”.

Doktorka prilazi automobilu. Andrija je gleda.

Doktorkine noge se graciozno kreću do automobila. Andrija je posmatra.

Doktorka ide polako. Zabacuje kosu. Pogleda prema nebu.

Doktorku pogodi par kapi kiše u nos. Nasmeje se.

Andrija duboko udahne.

Doktorka trči prema automobilu. Graciozno joj ispada jedna noga iz bolničke haljine srednje dužine. Otključava vrata. Andrija joj prilazi sa leđa. Uhvati je za rame. Doktorka krene da se okrene, ali je Andrija spreči.

ANDRIJA

Doktorka, zar se mi ne poznajemo od nekud.!

Doktorka se zaprepasti. Zastane na sekund da se seti.

DOKTORKA

Andrija! Ali…

Andrija joj stavi prst na usta.

ANDRIJA

Samo se pravite da me ne poznajete. Raspitujem se oko pacijenta.

Doktorka se okrene. Zagleda se Andriju u policijskoj uniformi.

DOKTORKA

(raskolačenih očiju)

Šta si to…

Andrija otvori vrata “zastave”.

ANDRIJA

(sa osmehom)

Zapamtio sam da volite uniformisana lica.

Doktorka se nasmeje.

Andrija joj pokaže da uđu u automobil.

 

DOKTORKA

Tražila te policija danas. Ako te primete iz obezbeđenja…

ANDRIJA

Ako krenemo odamah, neće ni imati vremena da me primete!

DOKTORKA

(ozbiljno)

Uvalio si se do guše! Rekao si da se nećeš vraćati.

Andrija nervozno otvara vrata.

ANDRIJA

Lagao sam. Je l’ krećete ili ne? Ako ne krećete, sačekajte da…

Doktorka ga ugura u automobil. Seda na vozačevo mesto. unutra.

ENT. zastava 128 – nOĆ

Dokotrka pali automobil. Kreće sa parkinga.

Nervozno daje žmigavac.

ENT. hoDNIK ZGRADE U ZETSKOJ – nOĆ

Popović stoji pored vrata stana. Komšija je pored Popovića.

Popovićeve noge su u vodi.

KOMŠIJA

Milenin sin je na Kopaoniku, pa nisam znao koga da…

Popović se okrene.

POPOVIĆ

Vodinstalatera je trebalo da zoveta. Neću ja da popravljam vodove u zgradi.

Komšija se posramljeno pogrbi.

 

POPOVIĆ

Imali ste glas kao da je zgrada na ivici rušenja. Odvukli ste me sa uviđaja.

Popović krene prema izlazu.

POPOVIĆ

Zovite Infostan, pa ako se sete ove nedelje da navrate.

Komšija prepereči Popovića.

KOMŠIJA

Ali, komšija. Ovo nije voda. Pomirišite.

Popović ga pogleda iznenađeno.

POPOVIĆ

Šta, da mirišem vodu sa hodnika.

Komšija krene prema vratima.

KOMŠIJA

Zato sam Vas i zvao. Vi se razumete. Ima neki čudan miris.

Komčija rukom pokupi malo vode. Popović digne obe ruke.

POPOVIĆ

Da Vam ne pada na pamet da se rukujute sa mnom s tim rukama!

Komšija mu prilazi. Pruža ruku prema Popovičevom nosu.

Popović nelagodno pomiriše. Zamisli se na sekund.

KoMŠIJA

Šta kažete? Rekao sam Vam da nije obična poplava!

Popović se odmakne od Komšije.

POPOVIĆ

Imate neku šipku?

 

ENT. zASTAVA 128 – nOĆ

Andrija posmatra Doktorku dok vozi

Doktorka naglo skreće.

Andrija posmatra Doktorku. Doktorka se okrene ka njemu.

DOKTORKA

Dobro, pričaj!

Andrija se orkene ka prozoru.

ANDRIJA

Nemam šta.

DOKTORKA

Nemaš šta? Gde je taksista?

Andrija se okrene ka doktorki.

Doktorka ga gleda majčinski.

DoKTORKA

Krenuo si da se svetiš. A Holandija?

Andrija pogne glavu.

ANDRIJA

Nisam mogao. Morao sam da završim ono što je ostalo.

Doktorka naglo zakoči. Besno se okrene prema Andriji.

DOKTORKA

Ostalo!? Je l’ znaš šta govoriš, budalo? S kim ja razgovaram uopšte? Zvučiš kao jebeni dobrovljac sa ratišta ’91.!

ANDRIJA

(cinično)

Vrlo rado bih otišao u jedan iz ovih stopa, verujte mi.

Doktorka se nasloni.

DOKTORKA

Rekla sam ti da ne upadaš u to, Andrija. Da ne budeš kao oni.

Andrija udari pesnicom u sedište.

ANDRIJA

(dere se)

I da ostanem idiot do kraja. Da znam ko je krivac za smrt moje majke i da ih pustim da se šetaju po gradu. Da ustaju ujutro, jedu, odlaze na posao, šepure se, žene, slikaju na televizijama!!! I da se svi prave da se ništa nije desilo dok još nekoga ne roknu! Dok nema problema kod tebe u životu, ne zanima te tuđi, je l’ tako? Je l’ ste mi tako govorili?

Doktorka se okrene ka Andriji.

DoKTORKA

Tebi je jasno da će te ubiti? Da nećeš ostati živ?

Andrija ćuti.

DOKTORKA

Je l’ ti jasno da si preživeo pukom srećom.

Andrija nasloni glavu na prozor. Zatvori oči.

EKST. ulica – nOĆ

LEŠ ANDRIJINE MAJKE leži na ulici pored ulaza. Andrija VRIŠTI.

Počinje pljusak.

Senke ljudi koji su stajali pored nestaju.

SIRENE AMBULANTNIH KOLA(off) se približavaju.

Beli “BMW” kombi prolazi.

Andrija pritrčava lešu. Kiša mu udara o lice.

Andrija plače. Gleda u majku. Majka je bez cipela na nogama.

Andrija pada na zemlju.

VRAĆANJE NA

ENT. zastava 128- noć

Andrija gleda kroz prozor.

ANDRIJA

Večeras će kiša. Baš kao i prošle godine.

Doktorka ga gleda.

DOKTORKA

Čuješ šta ti govorim? Ne želim da ti umreš zbog tih životinja! Pravda će ih sustići.

Mazi Andriju po ruci. Andrija odsutno gleda kroz prozor.

DOKTORKA

Pusti sve to i vrati se!

Doktorka ga zagrli.

DOKTORKA

Zašto se vraćaš na kišu od pre godinu dana kada je sada sunce?

Andrija gleda kroz prozor.

Doktorka ga gleda nežnim pogledom.

DOKTORKA

(sa osmehom)

Hajde, zar ne vidiš kakvo je vreme sada? Stvari se menjaju. Sunce u oktobru, kad je to bilo?

Andrija je pogleda u oči.

Andrija se ironično nasmeje.

ANDRIJA

Nikad.

Doktorka ga zagrli oko vrata. Gleda ga u oči.

Doktorka ga pogleda.

 

DOKTORKA

Onda stani i zaboravi sve…

Doktorkine usne se približavaju Andrijinim. Andrija stoji nepomično.

Andrija približi usne doktorkinim usnama

SIRENA (off)

Doktorka se trgne. Andrija se okrene.

VOZAČ IZ AUTOMOBILA TRUBI.

Doktorka ubaci u brzinu.

DOKTORKA

(dere se)

‘Ajde, evo i tebi!

Doktorka TRUBI.

Andrija gleda.

Doktorka namesti frizuru. Andrija gleda kroz prozor. Doktorka ga pogleda.

DOKTORKA

Slušaj, javi se ovom policajcu! On je bio danas kod mene!

Daje mu vizit – kartu.

DOKTORKA

Imaš gde da spavaš?

Andrija se nećka. Uzima torbu sa zadnjeg sedišta.

Doktorka skreće.

DOKTORKA

‘Oćeš kod mene?

Andrija je pogleda.

Doktorka se široko nasmeje.

DOKTORKA

Pa da ujutro odeš u policiju!

Andrija joj pokaže rukom da stane.

Doktorka stane.

ANDRIJA

Imam.

Doktorka mu se ponovo unese u lice.

DOKTORKA

Ići ću ja sa tobom! Reći ću da sam ti izdala lažnu smrtovnicu i da ti nemaš nikakve veze sa tim!

Doktorka ga gleda. Andrija joj pogleda u oći.

Insert, doktorkine oči, andrijin ugao gledanja :

Doktorkine oči su smaragdno zelene.

Andrija je gleda.

U trenutku okrene pogled i pogleda u torbu koju je odneo od Jokse.

DOKTORKA

(zabrinuto)

Šta je bilo?

Doktorka pogleda torbu.

Andrija je zgrabi.

ANDRIJA

Javiću Vam se ujutro!

Doktorka ga uhvati za ruku.

DOKTORKA

Andrija, ne radi ništa glupo! Ujutro ćemo sve da sredimo.

Andrija izvlači ruku.

DOKTORKA

(zabrinuto)

Sigurno nećeš kod mene?

Andrija se nasmeši.

ANDRIJA

Javljam se ujutro!

DOKTORKA

Obećavaš?

Andrija je pogleda.

ANDRIJA

Obećavam.

TRESAK VRATIMA.

EKST. cara dušana – noĆ

Doktorka mu mahne iz kola. Andrija joj odmahne. Doktorka odlazi.

Andrija kreće prema gore.

Doktorkin auto se zaustavlja.

Andrija nestaje u paralelnoj ulici.

ENT. zASTAVA 128 – nOĆ

Doktorka ubacuje u rikverc. Gleda kroz prozor. Pogledom traži Andriju.

EKST. zmaja od noćaja – dAN

Andrija odlazi ulicom brzim korakom.

EKST. cara dušana – nOĆ

Doktorka izlazi iz kola. Gleda gde je Andrija.

DOKTORKA

Andrija!!!

Počinje pljusak.

SIRENE AUTOMOBILA

Kiša DOBUJE po automobilima.

Vozač (OFF)

‘Ajde mrdni se više!

Doktorka stoji nemoćno.

 

ENT. sTAN U ZETSKOJ – nOĆ

Popović posmatra kadu. Drži maramicu na ustima. Komšija ulazi u kupatilo. Prestravi se.

KOMŠIJA

O, Bože me sačuvaj!

Komšija se uhvati za usta i izleti iz stana. Popović posmatra.

POPOVIĆ

(za sebe; ironično)

Formalin! Inventivno!

Popović uzima mobilni telefon.

ENT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – nOĆ

Andrija ostavlja torbu na krevetu. Posmatra kišu. Uzima Joksin mobilni. Pregleda koji su brojevi memorisani.

Otvara orman. Stavlja torbu sa parama koju je uzeo od Jokse. Uzima marker. Na torbi ispisuje “ZA GOSPODĐU MICIĆ, MUZEJ NIKOLE TESLE”.

Otvara drugu torbu.

Vadi hemijsku olovku iz nje. Otvara je.

U olovci su dva metka. Andrija uzima cipele. Uzima nož. Seče gumeni deo đona. Otvara ga. Stavlja hemijsku unutra. Ponovo lepi.

Otvrara orman. Oblači crni kaput.

Obuva cipele.

Pogleda se u ogledalo. Ponovo se pogladi po ožiljku.

EKST. novo groblje – dAN

Jutro. Sitna kiša pada. Andrija, potpuno obučen u crno, nosi krst.

Gavrani GRAKĆU po drveću.

Andrija ide hipnotički, nogu pred nogu.

Gleda u zemlju.

Gavrani GRAKĆU.

Andrija ide spuštene glave.

Limena muzika SVIRA(off) posmrtni marš.

Gavran poleće sa drveta. Ide u Andrijinom pravcu

Gavranovo GRAKTANJE prekida limenu muziku.

Andrija pokuša da se zaštiti.

Gavran ga poseče kljunom po obrazu.

Andrija krene da ga tera krstom. Zaplače. Okrene se ka drvetu.

Gavrani polete sa drveta u jatu.

Andrija briše krv sa obraza.

Srđan stoji ispod drveta. Smeje se i gleda. Andrija nastavlja da nosi krst.

Još jedan gavran ga napada. Andrija ga udara krstom.

Gavran pada na zemlju.

Insert, detalj, gavran :

Gavranova glava je oblivena krvlju.

Andrija ga gleda. Srđan gasi cigaretu. Prilazi stazi.

Andrija nastavlja da nosi krst.

Srđan stane pored puta.

Preksrsti se kada Andrija prolazi. Za njim ide i povorka.

Srđan posmatra Andriju nameštenim tužnim pogledom.

Andrija se okrene u trenutku. Srđan krene da gricka nokte.

Andrija ga prezrivo pogleda.

VRAĆANJE NA

ENT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – nOĆ

Andrija nemo gleda u sebe u ogledalu. Još jednom pogladi ožiljak koji mu je napravio gavran.

Pogleda kroz prozor prema drveta. Gavrana nema. Posmatra kišu kako lije.

Zatvranje RAJSFEŠLUSA NA torbi

EnT. gavraNČIĆEVA KANCELARIJA – dAN

Gavrančić gleda kroz prozor. Posmatra kišu.

GAVRANČIĆ

Kako lije, nanu joj naninu…

Srđan gricka nokte. Digne pogled. Gavrančić se zavali u fotelju.

GAVRANČIĆ

Vidi pljusak, mamu mu…moram da javim ženi da zatvori prozore…

Gavrančić uzima slušalicu telefona.

GAVRANČIĆ

(nastavlja)

Ionako po ceo dan sedi u usranom komšiluku. Mislim da komšinice više znaju o meni od rođene dece…

Gavrančić okreće broj. Srđan i dalje Gricka nokte i posamtra ga.

GAVRANČIĆ

(nastavi)

E, k’o što je Radovan Treći rek’o…

Srđan mu otme slušalicu. ZALUPI JE. Gavrančić ga pogleda ljutito.

SRĐAN

Poštedi me citata sa letećim govnima.

Gavračić ga pogleda zapanjeno. Srđan nastavi da gricka nokte.

SRĐAN

(autoritativno)

I prestani da se ponašaš kao da si na seoskom vašaru!

Gavračić besno ustane.

GAVRANČIĆ

Znaš šta…

Srđan gricka nokte ne obazirući se.

SRĐAN

Šta? Ide ti se na vašar? Nema problema…ionako vas je previše u Beogradu.

Srđan ga pogleda ledeno. Nasmeje se kao što se nasmejao Andriji na groblju. Gavrančić krene da sedne.

Otvaranje vrata

Popović ulazi. Zatekne Gavrančića u polu sedećem položaju i Srđana. Srđan se okrene.

POPOVIĆ

Dobro veče! Da ne prekidam neko intimno druženje?

Popović skida mokru jaknu.

Gavrančić sedne.

GAVRANČIĆ

‘De si ti do sada?

POpović okači jaknu na čiviluk.

POPOVIĆ

Na uviđaju.

Popović se nasloni o sto.

GAvraNČIĆ

(besno)

Kom, bre, uviđaju?

Popović pogleda Gavrančića.

POPOVIĆ

Pucnjave na Zvezdari!

Srđan se okrene. Pogleda Popovića. POpović mu se osmehne.

POPOVIĆ

(pokazujući prstom na Srđana)

Je l’ ovo pojačanje koje je obećano Krvnim deliktima?

Gavrančić se nalakti na sto.

 

SRĐAN

Skinut si sa slučaja!

Popović ga pogleda.

POPOVIĆ

Sa kog slučaja? Mislim, pošto ih imam petnaest i svi ne vode nikuda.

Gavrančić ustane sa stolice.

GavRANČIĆ

(povišenim tonom)

Zato što ne znaš da radiš?

Popović mu se približi.

POPOVIĆ

Ili zato što mi dokazi dobijaju nožice i mađioničarski čudno nestaju. Što isto važi i za dosije zadnjeg slučaja.

GAVRANČIĆ

Kojim se ti ne baviš! Šta si uradio u slučaju taksiste?

Popović se unese u lice Gavrančiću.

POPOVIĆ

Za početak sam našao leš!

GAvrančić se začudi. Srđan se zainteresuje.

GAVRANČIĆ

Gde si našao leš?

POpović se nasmeje.

 

POPOVIĆ

Vidite, komandire, postoji jedna divna stvar u policijskom poslu. Sprečava proizvoljnosti i brljanje. Zove se izveštaj sa uviđaja. Nekad ih i potpišete, obično kada ne urlate na zaposlene.

Gavrančić se razbesni.

GAVRANČIĆ

(dere se)

Bilo je dosta, Popoviću! Već mi ideš na kurac dovoljno dugo!!!

PopOVIĆ

To sam čekao od Vas.

Popović okrene leđa od Gavrančića.

Pokaže rukom na Srđana.

GAVRANČIĆ

(malo smirenije)

Kolega je iz BIA. Oni preuzimaju slučaj.

POPOVIĆ

Kako to oni? Oni nisu istražni organ. Ne mogu da se bave ubistvima.

Gavrančić udari šakom o sto.

GAVRANČIĆ

Rekao sam ti da oni preuzimaju! To je sve! A ti se spremi na suspenziju!

Popović se unese Gavrančiću u lice.

POPOVIĆ

Sad me dobro saslušajte : niko, ali niko mi ne uzima slučajeve! Zbog ovih Udbaša ne mogu ništa ni da rešim! Dobijam prazne fascikle, tragove koji ne vode nigde, dokaze koji nemaju veze sa slučajevima plus njihove dupelisce koji me maltretiraju!

Popović uzima jaknu sa čiviluka.

POPOVIĆ

(Gavrančiću)

Prema tome, ako se ovo još može nazvati policijom, pustićete me da radim! A ako Vam ne odgovara da se ubice nalaze i kriminalci otkrivaju, onda ću morati da se obratim nekom drugom koga to interesuje! Pa ti sad samo nagađaj koji to zainteresovani mogu da budu!

Oblači jaknu.

POPOVIĆ

(izdere se)

A onda čete zažaliti što se ikada čuli za moje ime!!!

Gavrančić baca stolicu. Kreće prema Popoviću.

ZVONJAVA TELEFONA

SRĐAN

(Gavrančiću; grickajući nokte)

Javi se!

Gavrančić gleda u Popovića.

Srđan diže telefonsku slušalicu. Uručuje je Gavrančiću.

Gavrančić nevoljno uzima.

GAVRANČIĆ

(u slušalicu)

Halo!

ENT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – nOĆ

Andrija drži mobilni u rukama.

ANDRIJA

Konačno neko da se javi! Zovem ceo dan!

GAVRANČIĆ (OFF)

(iz telefonske slušalice)

Ko je to?

Andrija zagleda kroz prozor. Učini mu se da vidi nekoga kako se približava.

ANDRIJA

Onaj ko te je našao u Joksinom fon buku, Gavrane!

ENT. gAVRANČIĆEVA KANCELARIJA – nOĆ

Gavrančić brzo sedne.

ANDRIJA (OFF)

(iz slušalice)

Da ne dužim : došao bih u stanicu da porazgovaramo…

Gavrančić nemo sluša Andriju.

ANDRIJA (oFF)

(iz slušalice)

…o ostalim stvarima vezanim za ova dva dana. Jednom rečju : predajem se.

Gavrančić gleda u Popovića i Srđana. Srđan ustaje sa stolice.

ANDRIJA (OFF)

(iz slušalice)

Tišinu shvatam kao prihvatanje.

PREKID VEZE(off)

Popović prilazi Gavrančiću.

Srđan ustaje. Otvara vrata kancelarije. Izlazi.

POPOVIĆ

Nadam se da znaš šta radiš.

Popović izlazi.

GROM(off) se prolomi nebom.

ENT. kUĆA U STRAHINJIĆA BANA – nOĆ

Andrija uzima jaknu. Pogleda još jednom sobu.

Izlazi napolje.

EKST. sTRAHINJIĆA BANA – nOĆ

Ulica je sablasno prazna. Andrija kreće gornjim delom ulice.

EKST. pOLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

DVA POLICAJAC SA AUTOMATSKIM PUŠKAMA staje ispres ulaza u stanicu.

Sakrivaju se ispod ulaza u stanicu.

Popović ih posmatra sa prozora svoje kancelarije.

ENT. pOPOVIĆEVA KANCELARIJA – nOĆ

Popović puni službeni “CZ 99”.

Stavlja ga na sto.

Iz jakne vadi CD uzet iz Joksine kladionice.

Gleda CD.

Krene da ga stavi u kompjuter. U trenutku se predomisli.

Otključava zadnju fioku u stolu.

Krene da ga stavi u fioku. Ulazi Radović. Popović skloni CD u džep pantalona.

RADOVIĆ

(uzbuđeno)

Čujem da se javio ovaj što je ubio taksistu.

Popović ustaje sa stolice.

POPOVIĆ

Da. I predaje se.

Radović se zadovljno osmehne.

RADOVIĆ

Onda ste ga rešili. Mislim, mi smo ga rešili.

Popović ustaje.

 

POPOVIĆ

Misliš, on je rešio.

Radović se nasloni na štok od vrata.

GROM(off) odjekne.

RADOVIĆ

(zamišljeno)

Šta li ga je nateralo na sve to? Taksista, pa Joksa. I onda predaje. Nešto smrdi u čitavoj priči.

Popović stavi pištolj u futrolu na pojasu.

POPOVIĆ

Hvala Bogu da nešto smrdi čim je onaj pajser iz Udbe zaseo kod Gavrančića u kancelariju.

Ode do Radovića.

POPOVIĆ

Samo neće proći toliko lagano kako je on zamislio.

Radović stane uz Popovića.

RADOVIĆ

Ne znam kako ćete da ga sprečite?

Popović otvara vrata kancelarije.

POPOVIĆ

Ne znam ni ja tačno. Ali, to su čari policijskog posla. Improvizacija na terenu.

Popović se osmehne. Radović mu odgovori osmehom. Izlaze iz kancelarije.

Telefon u kanclariji ZVONI.

ENT. doktorkin stan – nOĆ

Doktorka zove Popovića. Prekida vezu. Okreće broj mobilnog.

 

EKST. sTRAHINJIĆA BANA – nOĆ

Kiša odzvanja ulicom. Andrija izlazi iz ulice. Na kraju ulice primeti taksi “mercedes 500 SL”. Potrči do njega.

ANDRIJA (V.O.)

(nastavi)

…za večeras. Samo me nervira ova kiša. Hoću da ličim na čoveka, a ne miša kada uđem u pandursku stanicu.

Andrija mu maše. Taksi staje. Andrija otvara vrata.

ENT. taksi – noĆ

Andrija ulazi. Drugi taksista koga je Andrija udario pri otmici se okrene. Ima zavoj preko čela.

DRUGI TAKSISTA

Izvolite?

Prepozna Andriju.

DRUGI TAKSISTA

(preteći)

Mamicu ti…

EKST. sTRAHINJIĆA BANA – noć

Otvaraju se vozačeva vrata na taksiju. Drugi taksista ispada iz taksija. Prevrne se na asfaltu i glavom upadne u baru. Taksi odlazi.

ANDRIJA (V.O.)

Čovek sebi mora da priušti sitna zadovoljstva da bi bio srećan.

Taksi skreće.

ENT. prvi sprat policijske stanice u majke jevrosimeVROSIME – nOĆ

Policajci odlaze iz stanice. Srđan ih ispraća. U ruci drži mobilni telefon.

 

DIREKTOR (OFF)

Isprazni stanicu od tih bilmeza i izvuci što više možeš iz njega. Ostalo znaš.

Srđan potvrdno klimne glavom.

SrĐAN

Bez brige.

Prekida vezu.

Policajka prolazi.

Odlazi do kancelarije sa desne strane.

SRĐAN

(Policajki)

Izađite napolje, molim Vas.

Policajka se okrene. Pogleda ga čudno.

Srđan pokaže legitimaciju.

SRĐAN

Odmah!

Policajka uzima jaknu.

Brzo izlazi napolje. Gleda Srđana u oči. Srđanov pogled je hladan.

Gavrančić prilazi Srđanu. Pored njega je POLICAJAC SA AUTOMATSKOM PUŠKOM.

GAVRANČIĆ

Šta radiš to?

Srđan ne gleda u Gavrančića.

SRĐAN

Praznim stanicu.

Gavrančić ga gleda zapanjeno.

GAVRANČIĆ

Dolazi nam ubica, a ti nas ostavljaš na poslužavniku! E, more, neće moći…

Srđan uhvati Gavrančića. Savije mu ruku. Gavrančić napravi bolnu grimasu. Srđan ga ubacuje u jednu od kancelarija. Zatvara vrata.

Policajac sa automatskom puškom stoji pored. Uplašeno gleda.

Srđan mu oduzme pušku. Policajac izleti napolje.

Popović otvara vrata kancelarije. Gleda levo i desno. Ne vidi niti jednog policajca. Odlazi do Srđana.

POPOVIĆ

Slušaj, bato, ovo nije film o Džejms Bondu, a bogami ni baza u Kuli. Ovo je policijska stanica sa policajcima na noćnom dežurstvu i te policajce

(naglasi)

NE SMEŠ da izbacuješ iz stanice kako ti se ćefne. To ne sme ni njihov komandir, a kamoli neki nasilnik sa fakulteta Civilne zaštite.

Srđan podigne automatsku pušku.

POPOVIĆ

Ako vitlaš tim govnetom, onda ga bolje upotrebi!

Popović i Srđan se gledaju oći u oći. Srđan uperi pučku u Popovića.

POPOVIĆ

(nastavlja)

…ili ću ti ga nabiti toliko jako u šupak da ćeš da pljuješ brabonjke.

Srđan se ironično nasmeje.

Radović dolazi do Popovića. Otkopčava sako. Ispod sakoa je futrola sa pištoljem. Radović se pogledi po stomaku.

RADOVIĆ

Ima nekih problema, šefe?

Popović se približi Srđanu.

POPOVIĆ

Jok, Rale. Samo ispraćam gospodina iz BIE. Ima nekog posal u Centrali, pa će morati da nas napusti.

Radović se nasmeje.

RADOVIĆ

(kao tužno)

O, a tek smo se navikli na njega!

Popović mu oduzima automatsku pušku.

POPOVIĆ

Šta ćeš : služba je služba, a družba je družba!

Srđan ne pušta pušku. Radović prilazi Srđanu. Popović je vuče. Isčupa je iz Srđanovih ruku. Radović se unese Srđanu u lice.

RADOVIĆ

(Srđanu)

Još niste krenuli?

Srđan pogleda Popovića.

Popović ode do vrata. Otvori ih.

POPOVIĆ

Izvolite! Znam da žurite. Jaknu ćemo Vam poslati po nekome.

Srđan izlazi.

SRĐAN

Nisam je imao. Ali vratiću se.

Upre prstom u Popovića. Popović mu se pokloni.

POPOVIĆ

Samo izvolite! Ovde ste rado viđen gost!

EKST. pARKING POLICIJSKE STANICE U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Srđan odalazi po kiši. Farovi taksija ga obasjavaju.

OTVARANJE VRATA (off)

ENT. pOLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

POpović odlazi prema kancelariji.

UDAR GROMA (off)

Nestaje struje u zgradi.

POPOVIĆ

(besno)

Samo je još ovo falilo!

Radović prilazi.

RADOVIĆ

Šefe, gde ste?

POPOVIĆ

Čekaj da nađem upaljač…

ANDRIJA (OFF)

Nema potrebe.

Andrija pali upaljač.

Svetlost obasjava Andriju. Dvojica policajaca sa automatskim puškama ulaze u stanicu.

Popović i Radović gledaju Andriju.

Andrija se nasmeje.

ANDRIJA

S kim imam čast?

ENT. prvi sprat policijske stanice u majke jevrosimeVROSIME – nOĆ

Popović sprovodi Andriju do stepenica. Skinute su mu pertle sa cipela, kaiš i jakna. Pored Andrije je Radović i Policajac sa automatskom puškom koji drži uključen upaljač. Popović vodi Andriju prema stepenicama sa druge strane koje vode do podruma.

ENT. POLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – NOĆ

Andrija i Popović odlaze do stepenica koje vode ka podrumu. Policajac sa automatskom puškom stoji na vratima. Popović mu rukom pokaže da pazi na vrata.

ENT. podrum policijske stanice u majke jevrosime – nOĆ

Popović spušta Andriju stepenicama.

Otvara jednu od ćelija. Uvodi Popovića unutra.

ENT. ĆELIJA – NOĆ

Popović vezuje lisicama Andriju za cev. Andrija seda na klupu. Popović gleda po ćeliji. U jednom uglu je Beskućnik iz Makedonske koji se trese. Popović ga pogleda. Andrija gleda u pravcu beskućnika.

BESKUĆNIK

(cvokoće)

Izvinite, gospodine, izvinite…nemam dokumenta…izvinite!

Popović ga gleda. Okrene se ka Radoviću koji ulazi.

POPOVIĆ

Ko je stavio ovog čoveka ovde?

Radović prilazi.

RADOVIĆ

Uhvatili su ga u pretresu autobusa. Počeo je da beži.

Andrija zagleda Beskućnika.

POPOVIĆ

Za šta?

Zagleda se u Beskućnika. OSvetli ga upaljačem. Beskućnik ima modrice.

POPOVIĆ

Ko ga je istukao ovako?

Radović slegne ramenima.

RADOVIĆ

Nisam ni silazio dole. Doveli su ga još popodne.

POPOVIĆ

Izvedi ga napolje i daj mu nešto da jede.

Radović ga podigne. Kad mu se približi, napravi zgađenu facu.

POPOVIĆ

Ajde, Radoviću, i ti bi smrdeo kada bi bio u kaputu na plus dvadeset.

Radović ga izvodi. Beskućnik pogleda prema Andriji. Nasmeje mu se.

BESKUĆNIK

Dobro veče, gospodine!

Radović ga izvede. Popovič priđe Andriji.

POPOVIĆ

Vi se poznajete?

Andrija se nasloni na zid.

ANDRIJA

Viđao sam ga.

Popović se nalakti na zid.

POPOVIĆ

Pretpostavljam da si ga video i danas u tramvaju broj sedam?

ANDRIJA

Možda.

Popović sedne na klupu pored Andrije.

Vadi cigaretu. Pali. Nudi Andriju.

ANDRIJA

Ne pušim!

PoPOVIĆ

Dobro za tebe.

Popović pali sveću. Stavlja je na klupu. Andrija osmotri ćeliju.

ANDRIJA

Renovirali ste?

Popović povuče dim.

POPOVIĆ

Krenule donacije. Sada malo slabije, ali bolje da nam ne daju previše. Ima da se naviknemo.

ANDRIJA

Kad sam bio ovde ’98. na zidu je govnima bilo napisano “F.C. Work”

Popović se nasmeje.

POPOVIĆ

A, to su bili dani.

Povuče još jedan dim.

POPOVIĆ

Dobar ti je fazon sa formalinom.

Andrija se meškolji na klupi.

ANDRIJA

Taksista je tipovao. Sedeo je u pekari preko puta i tačno je znao kada izlazi i odlazi na posao. Analitičko odeljenje, odsek penzioneri iz Uprave.

Andrija pogleda Popovića.

ANDRIJA

Crv. Za njh je najbolji formalin.

Popović ugasi cigaretu.

POPOVIĆ

Namirisao sam te, mali. Već preko Doktorke, ali nisam znao da si ovako namazan.

ANDRIJA

Trudim se.

Popović se nasmeje.

POPOVIĆ

Tebe boli kurac, je l’ tako? Zato si se predao. Svejedno ti je.

ANDRIJA

Ako se to tako zove…

POPOVIĆ

Roknuo si Voju i Joksu, taksistu…

ANDRIJA

Zaboravili ste slavnog kolumnistu Micića.

Popović se nasloni na zid.

PoPOVIĆ

Vidiš, on nam je potpuno ispao iz sistema. Mislili smo da se trezni negde.

Andrija se ispravi.

ANDRIJA

Potražite ga podno Avale. Otišao je da se nadiše svežeg vazduha.

Popović se nasmeje.

POPOVIĆ

Duhovit si! Samo si serijski ubice pride.

Andrija ćuti.

POPOVIĆ

Doktorka sredila smrtovnicu, zapalio si…

ANDRIJA

(dopuni ga)

…u Holandiju…

POPOVIĆ

(nastavi)

…u Holandiju i vratio da se osvetiš.

ANDRIJA

To bi bilo to.

POPOVIĆ

Sada je gotovo. Nije da te ne razumem, ali ovo nije divlji zapad, a odmetnik Džozi Vels se u stvarnosti zove Klint Istvud, ženio se tri puta, ima sedmoro dece i bio je gradonačelnik Karmela u Kaliforniji.

ANDRIJA

I usput se bavio glumom.

Popović ga pogleda ljutito.

POPOVIĆ

Ti si baš neki zajebant?

ANDRIJA

Ne. Volim Klint Istvuda. Da, proizvodio je i pivo “Bledoliki jahač”.

Popović ustane sa klupe.

POPOVIĆ

A voliš da uzmeš i pravdu u svoje ruke?

Popović krene da se šeta po ćeliji.

POPOVIĆ

Zamisli da svako uzme pravdu u svoje ruke. Nešto mu zasmeta, na primer, kasirka mu ukrade kusur u C-marketu, i on dođe i rascopa joj glavu čekićem, a? Ne bi bilo zgodno ako bi radio u C-marketu?

Andrija pokušada da se pomeri prema Popoviću. Lisice mu zategnu ruku.

ANDRIJA

(bolno)

Nisam radio u C-marketu, pa ne znam da Vam verno prenesem to iskustvo.

Andrija povuče lisice par puta. Popović se maši za pištolj.

ANDRIJA

Ali zato mogu da Vam opišem kako je kad vidite sopstvenu majku sa rascopanom glavom na ulici.

Popović pusti ruku sa pištolja.

POPOVIĆ

To gledam već petnest godina.

Andrija ga pogleda u oči.

ANDRIJA

Znate da sam hteo da postanem policajac kad sam bio mali?

POPOVIĆ

Dobro što nisi. Završio bi ovako.

ANDRIJA

Vaše zanimanje mi je izgledalo tako..časno i uzvišeno. Pravedno.

POPOVIĆ

I šta si postao onda?

ANDRIJA

Ništa. Student književnosti. Kao i gomile drugih, a onda… ubica.

Popović se nasmeje.

POPOVIĆ

Vidim da si čitao klasiku, mali. Možda bi hteo da priznaš i neku babu već kad si tu.

Andrija pogleda Popovića.

ANDRIJA

Ne. Samo Premijera.

Popović se uozbilji.

Priđe Andriji.

POPOVIĆ

Mislim da ne znaš u šta si se uvalio.  Oni su đubrad. Svi, od predsednika kućnog saveta do predsednika države. Znam to bolje od tebe. Vidim ih svaki dan. I zato ti više ne dam da vitlaš po gradu sa arsenalom.

Andrija ga pogleda. Andrijine oči su bez ikakve emocije. Potpuno ugašene.

ANDRIJA

Zašto?

POPOVIĆ

Zato što onda to može svako. I svaki bolid na ulici bi lako postao gori od predsednika, premijera i svih pandura koje toliko mrziš.

Andrija mu se unese u lice.

ANDRIJA

Pogledajte Joksin mobilni. Ili onaj Joksin disk. Meni nije bio potreban, ali kladim se da ima zanimljivih stvari.

Popović ga uhvati za ruku.

ANDRIJA

Teško je kad saznate da bolidi vode čitavu igru…

POPOVIĆ

Taj disk može samo da ide u Tužilaštvo. Obećavam ti. Ali ti takođe obećavam da se ni ti nećeš dobro provesti u zatvoru. Šta misliš kako je u Zabeli? Govna po zidu su Hajat za ono što imaju tamo. Veruj mi, na groblju bi ti bilo bolje.

Andrija izvuče ruku iz Popovićeve.

ANDRIJA

Samo posle njih.

Popović ga pusti.

ANDRIJA

Bolida.

Popović seda preko puta. Krene da se maši za kutiju cigareta.

ANDRIJA

Znam..i vi ste hteli to da uradite?

Popović vadi kutiju. Pogleda Andriju. Hoće da uzme cigaretu, ali se ustručava čekajući sledeću Andrijinu rečenicu.

ANDRIJA

Da ih pobijete. Sve kriminalce za koje znate, a ne možete im ništa. Hteli ste samo da ih počistite, a onda da dočekate svoj mir.

Popović se ironično nasmeje.

POPOVIĆ

Mali, ja nisam ubica! Ja sam zakon, ma kakvi bili ovi ispod i oni iznad mene! I to poštujem. I svaki dan se budim sa ogromnom količnom zadovoljstva zato što služim zakon.

Andrija pogne glavu.

ANDRIJA

Onda me razumete.

POPOVIĆ

Ne razumem te.

UDAR GROMA(off)

Popović pogleda kroz rešetke malog prozora ćelije.

ANDRIJA

Onda sam se prevario. Ipak, znamo se…

Popović pogleda na sat.

POPOVIĆ

Petnaest minuta.

Andrija klimne glavom.

POPOVIĆ

Jedino što si ostavio leš u zgradi gde živim.

ANDRIJA

Nisam znao. Glupa greška. Zamalo da me provalite. Mora da je formalin…

Popović gleda Andriju.

Insert, detalj, andrijine oči, popovićev ugao gledanja

Popović primeti tužni izraz u Andrijinim očima. Kapci su mu spušteni.

ANDRIJA

(nastavi)

…izašao iz kade.

POPOVIĆ

(tiho)

Mora da je bilo to.

Andrija i Popović se gledaju par trenutaka. Kao da su dve različite strane jedne osobe.

Popović krene da izusti nešto.

JAK UDAR GROMA (off)

Popović se strese od zvuka. Andrija ostaje miran.

Svetlo se naglo upali.

Andrija se uhvati za oči. Iznenadni bljesak mu zasmeta.

POPOVIĆ

Idem gore. Moram da zovem zapisničara, pa te prebacujem u kancelariju da daš izjavu.

Popović OTKLJUČAVA vrata ćelije.

ENT. pOLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Policajac sa automatskom puškom koluta očima.

Na vratu mu se pojavi trag krvi.

Pada na zemlju.

Srđan ulazi u stanicu. Odlazi do table sa osiguračima.

Gasi osvetljenje. Odlazi prema kancelarijama.

Ent. PolICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Popović se penje stepenicama. Vidi mrtvog policajca. Odlazi do telefona. Diže slušalicu. Nema veze. Penje se brzo stepenicama na prvi sprat.

ENT. prvi sprat POLICIJSKE STANICE U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Radović vadi pištolj iz futrole. Stepenicama se penje Popović.

POPOVIĆ

Eno ga Marko dole.

RADOVIĆ

Znam. Otišao je na glavni ulaz. Izgleda da je mreža otišla.

POPOVIĆ

Mrtav je.

Popović vadi pištolj.

POPOVIĆ

Idi do kancelarija. Proveri sve.

Radović krene prema kancelarijama.

Popović krene da se spušta prema dole.

ent. polICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Srđan se kreće ka hodniku. Naleti na DVA POLICAJCA. Jedan je alkoholisan.

POLICAJAC

(pijano)

Ej, šta se dešava?

Srđan ga UPUCA. Drugi policajac krene da izvuče pištolj. Srđan ga pogađa u glavu. Drugi policajac pada.

Vrata kancelarije gde je Gavrančić se otvaraju SA TRESKOM. Gavrančić izleće napolje. Srđan ga nišani. Gavrančić gleda tela ubijenih policajaca. Srđan uzima jedan pištolj sa zemlje. Uvaljuje ga Gavrančiću.

SRĐAN

Ostani ovde!

Srđanse vraća prema ulazu u stanicu. Naleti na Popovića koji se spušta stepenicama.

SRĐAN

Pobegao je.

Popović podigne pištolj.

POPOVIĆ

Kako da ne! Sa prigušenim “hekelrom”.

Srđan drži pištolj u ruci.

Popović silazi dole. Drži ga na nišanu.

SRĐAN

Zar misliš da bi ja…

Popović mu se približi.

POPOVIĆ

Baci oružje i ruke na potiljak!

Srđan baca “hekler”. Okreće se.

Popović mu stavlja lisice.

Gavrančić dotrčava.

Popović ga primeti.

Srđan iskoristi Popovićevu nepažnju.

Udari ga. Uzima “hekler”. Puca u Popovića.

Popović pada. Gavrančić gleda. Srđan uperi pištolj u njega.

Nišani.

PUCANJ(off)

Radović puca sa stepenica.

Srđan mu odgovara vatrom.

Spušta se u podrum.

ENT. podrum POLICIJSKE STANICE U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Srđan silazi do ćelija. Gleda ključeve. Otvara ćeliju.

ENT. pOLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Radović proverava Popovića. Popović otvara oči.

RADOVIĆ

Je l’ ste dobro?

Popović se pridiže.

POPOVIĆ

Idi po malog!

Radović trči dole.

ENT. ćELIJA – nOĆ

Srđan uleće u ćeliju. Andrija ga pogleda.

EKST. uLICA – nOĆ

Srđan posmatra telo Andrijine majke. Andrijina majka je pogođena. TEŠKO DIŠE. Srđan vadi pištolj “hekler”.

VRAĆANJE NA

ENT. ćELIJA – nOĆ

Srđan posmatra Andriju.

SRĐAN

Opasan si! Vrlo opasan!

Andrija ga gleda.

SRĐAN

Trebalo bi da radiš za nas. Uvek smo u manjku sa dobrim ljudima.

ENT. podRUM POLICIJSKE STANICE U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Radović se šunja ka ulazu u ćeliju.

ANDRIJA (oFF)

Probaj!

Radović se polako približava.

ENT. ćELIJA – nOĆ

Srđan mu prilazi.

SRĐAN

S druge strane, svedok si. Zato!

Srđan nišani Andriju. Radović uleće unutra. Srđan brzo uhvati Andriju za vrat. Andrija pokušava da se odbrani, ali ne može. Radović prilazi Srđanu koji drži “hekler” na Andrijinoj slepoočnici.

RADOVIĆ

Zaboravi! Pusti malog!

Srđan sklanja pištolj sa Andrije. Puca u Radovića.

Radović pada. PUCA.

Pogađa Andriju u gornji deo grudi.

Andrija hvata nogama Srđana za članke nogu.

Andrija ga obara ga na zemlju. Srđanu ispada “hekler”.

Srđan ga udara u nogu. Andrija pokušava da ga uhvati nogama za vrat. Srđan vadi nož iz džepa. Andrija ga udara kolenom u glavu. Srđan ga ubada nožem u list.

ANDRIJA

Aaaa!

Andrija ga udara jako kolenom u glavu.

Krv šiklja iz Srđanove arkade.

Andrija ga udara još dva puta. Srđan se zanesvseti. Izvuče nož iz Andrijine noge. Krene sa nožem prema Andrijinim preponama. Andrija se spusti još prema Srđanu. Obuhvati ga nogama. Srđan krene da ga ubode.

Andrija stisne Srđanov vrat. Srđan krene da se GUŠI. Pokušava da ga ubode. Andrija ga krvnički steže. Srđan se davi.

Andrija gleda kako se Srđan davi. Srđan postaje modar u licu. Andrija ga pritisne još jače.

Srđanovo telo se omlitavi. Andrija ga ne pušta.

Srđanove ruke padaju sa strane. Pada i nož. Andrija ga pušta. Srđan pada na klupu.

Andrija traži ključeve. Nalazi ih. Oslobađa se lisica.

Uzima “hekler”. Čvrsto ga drži u ruci.

Pogleda Radovića. Mrtav je. Teško se kreće prema izlazu.

ENT. podrum – nOĆ

Andrija se penje uz stepenice. Ide jednu po jednu. Drži se za grudi i za nogu.

ENT. pOLICIJSKA STANICA U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

POLICIJSKE SIRENE (off)

Andrija pogleda Popovića koji leži naslonjen o stepenicu. Krene prema kancelarijama. Popović ga uhvati za nogu.

POPOVIĆ

Stani!

Andrija ga udari nogom. Popović ide do kancelarija. Otvara vrata jedne. Ide do druge. Otvara vrata. Ide do treće. Otvara vrata.

ENT. prijemna kancelarija – nOĆ

Andrija gleda. U kancelariji je Gavrančić. Andrija ga gleda. Gavrančić se okrene.

Andrija mu PUCA u ruku. Gavrančiću ispada pištolj.

Gavrančićevo lice je uplašeno. Drži se za ruku.

Andrija zatvori oči.

ANDRIJA

Klekni!

EKST. ulica – nOĆ

Gavrančić se smeje pored MRTVOZORNIKA koji odnose leš Andrijine majke. Baca cigaretu na mesto gde je stajao leš. Andrija ga gleda. Kiša pada.

VRAĆANJE NA

ENT. kancelarija – noĆ

Kiša BUBNJA o sims prozora pored Gavrančića.  On stoji ukopan. Andrija diže “hekler”.

ANDRIJA

Klekni.

Gavrančić stoji. Pokuša da dosegne pištolj.

PRIGUŠENI PUCNJEVI (off)

Andrijina ruka uzima torbu.

ANDRIJA (V.O.)

Ostao je samo još jedan! Još jedana lokacija i gotovo!

Andrija se drži za grudi. Poskakuje.

Popović pokušava da izađe napolje. Vidi Andriju kako ide napred.

POPOVIĆ (OFF)

(ležeći na stepenicama)

Iskrvarićeš do tamo! Gotovo je!

Andrija odlazi do mrtvih policajaca.

Skida košulju sa jednog.

EKST. paRKING PoLICIJSKE STANICE U MAJKE JEVROSIME – dAN

Andrej izlazi obučen u policajca. Gleda u ključeve kola koje drži u ruci. Pronalazi policijski “pežo”. Otključava vrata.

SIRENE (off)

Andrija brzo startuje. Kreće u punoj brzini.

EKST. ULICA MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Andrija brzo vozi. Mačke beže sa puta od Andrijine brzine. Silueta pokušava da se izmakne.

UDARAC

Andrija zaustavlja automobil. Izlazi iz “pežoa”.

Na asfaltu leži Beskućnik iz Makedonske. Obliven je krvlju.

Andrija dotrčava da mu pomogne. Bolno se drži za ranjena mesta.

Beskućnik ga gleda nevino. Andrija pokušava da mu pomogne. Drži mu glavu.

BESKUĆNIK

(krkljajući)

Gosspodine…niste Vi…ja nisam…gledao.

Beskućnik izdahne. Andrija ZAPLAČE. Kiša udara po automobilu. Andrija RIDA.

Suze se mešaju sa kišnim kapima.

ANDRIJA (V.O.)

Ubio sam jedinog nevinog čoveka.  Postao sam zločinac. Životinja. Pas.

Andrija RIDA držeći Beskućnika u rukama.

ANDRIJA (V.O.)

On nema nikakve veze sa svim ovim. Hapsili su ga zbog mene, zbog jebene lične karte, zbog mog zločina su ga pokupili…

Andrija briše suze. Diže Beskućnika.

ANDRIJA (V.O.)

(nastavlja)

I ja sam mu presudio.

Nosi Beskućnika. Pada. Hvata ga za ramena. Vuče ga do automobila.

Rotaciona svetla bacaju odsjaj koji se odbija o kapi kiše.

Andrija otvara vrata od “pežoa”. Ubacuje Beskućnika unutra.

Puzi do vozačevog mesta.

Ulazi.

SIRENA

Rotaciona svetla se vrte brže.

SIRENA ODZVANJA.

ENT. policijski pežo – nOĆ

Andrija krvari. Vozi automobil.

Andrija iz torbe vadi spisak. Uzima olovku. Precrtava imena.

ANDRIJA (V.O.)

(nastavlja)

Ostao je samo on….kriv je jer nije ništa uradio. Kriv je jer nije reagovao. Kriv je jer me nije sprečio. Pustio je da sve ide svojim tokom. Da svi rade kako im padne na pamet.

EKST. paRKING POLICIJSKE STANICE U MAJKE JEVROSIME – nOĆ

Dolaze policijski automobili. POLICAJCI uleću unutra.

Iznose Popovića. Popović ih sklanja. Ulazi u automobil. POLICAJAC Pokušava da ga zaustavi. Popović odlazi. Zamalo pregazi POLICAJCA.

EKST. kneza miloša – noć

Andrijin policijski “pežo” ide prema Gazeli.

EKST. skretanje za dedinje – nOĆ

Saobraćajni policajac pozdravlja Andriju u uniformi.

ENT. poliCIJSKI PEŽO – nOĆ

Andrija mu otpozdravi. Gleda u put. Na putu se pojavljuju lica Doktorke, Voje, Beskućnika, Direktorke Muzeja, Popovića, Radovića.

EKST. kNEZA MILOŠA – nOĆ

Popovićev pežo juri ulicom.

EKST. dedinje – nOĆ

Andrija skreće u rezidencijalni deo,

EKST. tolstojeva – nOĆ

Policijski Pežo staje ispred vile.

TRUBA AUTOMOBILA

ENT. pOLICIJSKI PEŽO – nOĆ

Androja otvara prozor. Zvoni na interfon.

ANDRIJA

(interfon)

Otvorite! Šalje me Srđan! Treba da vidim Direktora.

Glasa sa interfona (off)

Koji Srđan?

ANDRIJA

(u interfon)

Onaj koga su poslali kod Gavrančića.

Andrija čeka par trenutaka.

Gleda u Beskućnika.

ANDRIJA (V.O.)

Ne brini, stari! Uskoro smo zajedno!

Andrija se nasmeje.

Vrata se otvaraju.

ANDRIJA (OFF)

Glupo ime Gavrančić otvara sva vrata u ovom gradu.

Policijski pežo ulazi u vilu.

EKST. skretanje za dedinje – nOĆ

Saobraćajac pokušava da zaustavi Popovićev “pežo”. Popovič projuri pored njega.

EKST. dvorište premijerove rezidencije – nOĆ

Andrija izlazi. Prilazi ĆELAVI TELOHRANITELJ. Andrija ga izrešeta. Andrija se teško penje uz stepenice prema kući.

RAFALI (off). Kiša BUBNJA o prozore i kameno dvorište rezidencije.

Ent. Rezidencija – noĆ

Andrija sigurno korača rezidencijom. Drži se za ranu. U drugoj ruci ima automatsku pušku. Preko ramena je torba.

Insert, detalj, andrijino lice :

Andrija je iznuren. Pogled mu je fiksiran.

OTVARANJE VRATA

EKST. dEDINJE – nOĆ

Popovićev “pežo” ulazi u rezidencijalnu četvrt.

ENT. kabinet premijera – nOĆ

Andrija gleda Premijera. Premijer je u trenerci. Drži knjigu u ruci. Andrija diže automatsku pušku. Premijereve oči se raskolače.

Andrija PUCA. Premijer pada na zemlju. Andrija BACA pušku.

Skida torbu sa ramena. Vadi spisak iz torbe. Kreće nazad.

EKST. dvorište PREMIJEROVE REZIDENCIJE – nOĆ

Popović izlazi iz automobila. Gleda u policijski “pežo”. Primeti Beskućnika oblivenog krvlju na vozačevom sedišta. Gega se do kuće. Andrija izlazi u dvorište. Popović diže pištolj. Andrija nosi papir u ruci. Gledaju se.

Andrija vadi Srđanov “hekeler”. Popović PUCA. Pogađa ga u grudi. Spisak ispada iz Andrijine ruke.

Vetar ga nosi. Popović prilazi Andriji. Uspeva da uhvati papir.

Insert, detalj, spisak :

Na spisku su imena svih koje je Andrija ubio : Taksiste, Micića, Voje, Jokse, Srđana, Gavrančića i Premijera i Andrijino ime, Andrija Jović.

Sva imena su precrtana. Preko Andrijinog imena velikim slovima stoji SMRT. Iznad imena je napisan datum : 6.10.

Popović gužva papir. Pogleda u Andrijino lice.

Insert, detalj, andrijine oči :

Andrijine oči su ugašene. Beonjače su mu krvave kao da je zombi koji se probudio, a sada je konačno mrtav

Popović mu zatvara oči. Stavlja papir na lice.

ENT. pOPOVIĆEV STAN – nOĆ

Na televizoru je Andrijino lice sa krvavim beonjačima.  Bolničar zatvara kesu sa Andrijinim telom. U donjem desnom uglu TV-a je znak MUTE. Bolničari unose kolica u kola Hitne pomoći. Rotacije policijskih automobila blješte u noći. Reporter stoji i govori. Iza njega crni “Audi” odvozi leš Premijera. Pored Audija je direktor Bezbednosno – informativne agencije. Kamera TV ekipe zumira na njega. Direktor pogleda u trenutak u kameru pogledom koji nagoveštva kamermanovu smrt ako nastavi dalje da snima. Kamera se sklanja sa njegovog lica. Direktor ulazi u Audi. Reporeter se instinktivno sklanja da ne bi Audi uleteo u kadar. Televizor se gasi.

Popović gleda u disk koji je pokupio iz Joksine kladionice. Lomi ga. Baca na televizijski ekran. Uzima kutiju cigareta. Premišlja se da li da uzme cigaretu. Gleda prema TV-u i polomljenom disku. Uzima cigaretu. Pali je. Gasi svetlo.

PESMA (OFF) : “DIVAN DAN” KSENIJA PAJČIN

(+9 rejting, 9ocena)

Loading...