Nešto razmišljam ceo dan o odlascima. Emotivnim, fizičkim, ekonomskim, turističkim. Nešto ceo dan mislim koji je od ovih odlazaka najbolji. Pardon, najkorisniji. Ili najmanje bolan, kako za onog ko odlazi tako i za one koji su ostavljeni. Nešto razmišljam i gde je najbolje otići? Negde mirno ili negde gde je življe od mesta gde se nalaziš. Negde severnije ili južnije, negde toplije ili svežije. Negde gde su ljudi isti ili potpuno različiti. Biti sa brbljivcima ili sa ćutljivcima. Sa pametnima ili sa retardirano automatizovanima. Na drugi kontinent ili prosto negde u susedstvo, u potrazi za toplijim domom, većom platom i profesionalnim izazovom. Nešto razmišljam, a vreme mi prolazi. Nešto razmišljam da samo razmišljam kako da potrošim vreme da ne bih radio ništa. Nešto razmišljam da sam postao veoma lenj i spor. Nešto razmišljam da je, možda ili najverovatnije, najbolji odlazak od ustaljenih stvari i običaja. Nešto razmišljam koliko boli emocionalni odlazak, kada ode neko koga voliš. I nikada se više neće vratiti. Ni fizički, a ni ovako dok ne izbledi iz sećanja. Dakle, isto, bez ikakve razlike. Nešto razmišljam i dalje koji je odlazak najbolji. I koji najmanje boli. Nešto razmišljam i dolazim do zaključka da bilo kako otišli zaboleće ove oko nas. Kao da su ubijeni. Nešto razmišljam kako to izgleda kada nekoga povrediš toliko da oseća smrt. Goru od prave. Goru od bilo kakve vrste fizičkog bola. Nešto sam razmišljao kako stvarno da odem. Nešto sam razmišljao i ništa mi nije palo na pamet. Sem da odem.
Hladna cevka lovačke puške kragujevačke proizvodnje mu je, gotovo momentalno, ostavila crveni okruglasti trag na čelu. Prst je, drhteći, stavio na obarač. Izgledalo je kao da je razmišljanje doveo do konačnice, konačnice odlaska. Kako je pokušavao da pritisne obarač tako je prst podrhtavao sve više i više, gotovo onemogućavajući da prtisne obarač dovoljno snažno da bi konačno otišao. Pokušao je da skupi snage, ali nije uspeo. Strah se usadio u jedan od pet izvršilaca ljudske volje i nikako ga nije hteo napustiti. Veoma brzo je sklonio prst sa obarača, spustio pušku i pogledao u prazno. Nešto je prestao da razmišlja. Možda je tako najbolje.
(+12 rejting, 12ocena)
Loading...