Srešćemo se nekad. Apsolutno sam siguran u to. Sanjam je često. Skoro uvek kada želim da se odmorim. Pučiina gotovo beskonačna. Plavetnilo čiju boju čak ni najgori kliše ne može opisati. Galebovi koji nisu kao ovde. Veći, deblji, srećniji. Klima dobra za svakog pisca iskrivljene kičme i slabih pluća. Daleko od problema. Daleko od svega što može da me uzme i ne pusti. Kalifornija je, paradoksalno, moj Meksiko. Mesto gde odmetnici beže da bi se iskreno pokajali. I pobegli od svih – prvo od ruke zakona, a onda od ostalih koji se ovom rukom pružaju. Kalifornija je moj dom. Daleko, dovoljno daleko od svega što bih želeo da zaboravim, svih rana, razočarenja, dobrih i loših odluka, snova, predskazanja i slutnji. Kalifornija je moje utočište. Kalifornja je moj san. Znam da sam nekada bio tamo. Siguran sam u to. Fleke od sunca ispod vrata mi kažu da jesam. Pravilna akcentacija engleskom je neoborivi dokaz. Misli prožete lepim vremenom su inspiracija, a leto kao omiljeno godišnje doba siguran znak. Kalifornija je ta muza, usnula diva, plastični artificijelni raj za kojim toliko čeznem. Savršeni ljudi, savršena tela, savršeni i isprazni razgovori bez smisla o  novcu, ratu, poslu, opet novcu i sutrašnjoj prognozi. Slike s golim telesima i zalascima sunca kao obaveznim elementima. Slike kojih ne mora da bude jer kada sam u Kaliforniji nije mi potreban ni jedan dokaz za druge da sam tamo. Da sam ikada bio tamo. Dovoljno je to što ja znam.Dovoljno je što samozadovoljno gledam u pučinu, poput patetičnog dalmatinskog estradnog umetnika, i uživam. Dovoljno je što patim i preispitujem se svaki dan sam sa sobom dok me niko ne pita ko sam, šta sam, odakle sam, koja priča je iza mog dolaska u Kalforniju. Tamo su sve priče lažne. I patetične. Zato i ne mogu da budu prave. Zato mi se i toliko sviđa u mom Meksiku, mojoj Kaliforniji, mom utočištu od sopstvenog života i samog sebe. Zato sam je toliko željan i potreban. Samo da ustanem jednom iz kreveta i Kalifornija će biti nadohvat ruke. Za oprost svih grehova i iskreno pokajanje. Za slobodu i još jednu šansu. Obećavam, ova je poslednja. Samo da ustanem….i Kalifornije je već tu. Jebeno ugojeni galeb mi se već smeje i maše svojim gigantskim krilima i zove da ga promatram satima. Samo da ustanem i pobedio sam…

Crni bilans aktuelnog vikenda u Beogradu je oborio sve došadašnje rekorde : desilo se 16 saobraćajnih nesreća, 12 tuča, 4 samoubistva i jedan bizaran slučaj samopovređivanja u kome je naš sugrađanin propao kroz stakleni sto u sopstvenoj dnevnoj sobi misleći da se nalazi na kalifornijskoj plaži, a da je sto pučina. Izgleda da teška situacija u zemlji ne pogađa samo one socijalno najugroženije. A sada prelazimo na sport…

(+15 rejting, 15ocena)

Loading...