Mladi beogradski pisac Ivan Jovanović bavi se u romanu “Plastic” (Laguna, 2011) problemom tranzicijskih društava, masovnom industrijom psihodelije, pornografije, nasiljem, terorizmom i savremenim senzibilitetom novih generacija, koji opisuje kao “neprestanu euforiju” u potrazi za iskustvom i sadržajima koji su “zabavniji od zla i paranoidniji od ljubavi”.
– U Leskovcu je nedavno državna službenica otpuštena sa posla, jer je tvoj roman dodeljen odličnoj učenici trećeg razreda osnovne škole na kraju školske godine. Kada su roditelji zavirili u roman i videli o čemu se radi žalili su se gradonačelniku zbog opisa scena eksplicitnog seksa. Tako je došlo do moralne panike i javnog skandala.. Kako ti gledaš na ovaj lokalni “prosvetno-politički” skandal?
I.J: Koliko sam ja razumeo, opštinska služba je naručila određenu količinu knjiga za najbolje učenike i knjižara im je isporučila primerke. Da je bilo ko pažljivije pogledao…