Nemajući bolju volji ili inspiraciju za nešto zanimljivije, seo sam na klupu. Eksplodirale su petarde, velike želje, dobro raspoloženje i nada. Na klupi je bilo hladno, nekako slično hladnoći Nove godine. Ta hladnoća može pokoloebati one koji su mnogo očekivali od ove koja se završava. One poput mene. Sećam se, nekada je bilo spektakularno samo i razmišljati o ovoj noći, njenoj strukturi, broju svih koji će biti umešani u nju, broju onih koji će se pridružiti naknadno, svih događaja koji bi mogli da se dese i onih koji se sigurno dešavaju. Sve je to sada davno prošlo. Ostao je samo loš splet okolnosti i trilerski zaplet. Greška, nema trilerskog zapleta, on će tek uslediti. Baš kao kod Amanitija, u jednom jeftinom, ali nekada važnom romanu za mene. I za još neke. Tih deset priča u kojima se mešaju smrt, krv i havariju su nekada bile toliko neverovatne da sada ne mogu zamisliti kako postaju realna pripovest. Moja pripovest. Sa uvodom, zapletom, razradom, kulminacijom i raspletom u jednoj noći. Čak ni u jednoj: u sat vremena. Tričavih sat vremena za obrt kakav život ne može da izdrži. Pošto se sve to desilo, tako brzo i tako neizbežno, zašto da se ne nastavi dalje? Zašto da se sve ne završi u dva sata, ceo jedan narativ? Narativ jednog života. Ionako mi je stalno priređivao različita iznenađenja. Vreme je da i ja njemu priredim jedno. Neočekivano.
Dok prolaze oni koji žele sebe da učine bar malo srećnijima ove godine, gledam u one koji pokušavaju da dođu do mene; odnosno ne gledam njih već njihove jalove pokušaje, nade, poruke, pozive. Kao što sam otišao sam da saznam sve što nije trebalo da saznam tako ću, sa tim saznanjem, otići, i dalje. U neki novi prostor. Nadam se da neću ići pravo u purgatotijum. Tamo je najgore; baš kao i meni sada: ne znaš tačno gde si.
Beograd, 1:00
Veselu i prazničnu atmosferu na Trgu republike i ulicama našeg glavnog grada prekinuo je samo jedan tragični incident: muškarac A.P. (33) tragično je skončao svoj život skokom sa platoa na Zelenom vencu. Navodno, tragično nastradali je te noći saznao da boluje od neizlečivog oblika tumora. Prema izjavama prijatelja i porodice, svi su mislili da se šali i da ne govori istinu jer je bila Nova godina. Očajan, nesrećni čovek je otišao od kuće i nije se više javljao nikome dok nije pronađeno njegovo telo. U poslednje vreme je bio opsednut romanom “Poslednja nova godina” Nikole Amanitija, ali nije pokazivao nikakve znake depresije ili tuge. Istraga neće biti pokretana. Ipak, srećom, ovaj incidet je bio jedini u novogodišnjoj noći te su se hiljade beograđana i gostiju, mahom iz Slovenije, fenomenalno proveli na ulicama kao i na privatnim zabavama. U klubovima su pevale najveće estradne zvezde, a najveća poseta je zabeležena u klubu “Magacin” gde je, pred hiljadu razdraganih gostiju, Novu godinu prva čestitala Severina. Njen bivši muž Milan je, za to vreme, čuvao šestomesečnog sina Aleksandra i dokazao da je spreman da se bori za Sevinu ljubav…
(+12 rejting, 12ocena)
Loading...