Još jedan april. April je mesec kada mi nije suđeno da umrem. Očigledno pošto je ovo drugi april u redu onih aprila tokom kojih gledam smrti u oči. Baš kao i prošle godine, maltene u isto vreme, nekoliko dana ranije. Prošle godine je to bio 26. , ove godine 19. Pitam se koji april će mi doći sledeće godine? Možda 15, taman na pola meseca. To ima i neke simbolike : april je četvrti mesec u godini, poslednja dva aprila su bila skoro ubistvena, a to čini 4 smrtne situacije u zbiru. Većina mojih drugova živi na adresama čiji brojevi su deljivi sa četiri. Radim i četiri posla odjednom. Imam četiri nekretinine. Četiri različita zanimanja sam uspeo da naučim za četiri godine. Četiri puta godišnje negde otputujem. Četiri godine mi u proseku traju veze, brakovi, odnosi…a svaki  čitatelj dobre literature zna da ljubav traje četiri godine. Kao i fakultet, kao i svaki pristojan posao na kome želiš da napraviš karijeru ili da uspeš u njemu. Sve je u broju četiri. Četiri jahača apokalipse. Četiri pokušaja da se postane pristojan građanin. Četiri meseca prošlo do aktuelnog, avgusta, od četvrtog u nizu, aprila. I dalje sam živ. Nekada se, a to “nekada” mi dođe veoma često, dokle tako? Verovatno do sledećeg aprila…

Dok je čekao autobus i razmišljao o srećnom sticaju okolnosti pri kome svakog aprila zamalo premine, ali ipak ostane živ, osetio je nagli i probadajući bol u grudima. Savio se u struku, uhvatio za grudi i pomislio kako je sada ipak avgust i da je ta nagla nelagoda samo neprijatni rezultat tropske vrućine. Bol je naglo postao neizdrživ, a blaga savijenost je postala oštar pad. Krenuo je da se trese na vrelom betonu, boreći se za dah. Prolaznici, sapatnici koji čekaju autobus bez imalo godoovske apsurdne simbolike, pohitali su da mu pomognu. Devojka je zvala hitnu pomoć, nezaposleni “medicniski brat” sa tezgom na buvljaku je probao “usta na usta”. Sve je bilo uzaludno. April je pobedio. Iako je avgust. Izgleda samo zvanično… 

(+14 rejting, 14ocena)

Loading...